Britanski stručnjaci podelili su svoja iskustva sa interesantnim eksperimentima koji se mogu izvesti kod kuće sa prijateljima i porodicom.
Slatka nauka
Metju Kob, profesor zoologije na Univerzitetu u Mančesteru, predlaže da izaberete slatkiš poput žele bombone i, zatvorenih očiju i držeći nos, stavite ga u usta i žvaćete, pazeći da su vam usta zatvorena.
„Probajte da opišete kakvog je ukusa slatkiš – verovatno ćete samo reći da je slatkog ukusa i možda ćete imati utisak da postoji još nešto“, opisuje Kob. „Posle pet sekundi, sklonite prste sa nosa i trebalo bi da osetite iznenadni nalet osećaja koji će vam omogućiti da identifikujete ukus.“
Ekstremnija verzija ovog eksperimenta, kaže zoolog, uključuje rendanje crnog luka i jabuke, odvojeno, a zatim degustaciju jednog pa zatim drugog ploda zatvorenih očiju i čvrsto stisnutog nosa.
„Trebalo bi da imaju isti ukus – dok ne sklonite prste sa nosa“, poručuje naučnik.
Kob kaže da takvi eksperimenti pokazuju kako ukus onoga što jedemo u velikoj meri zavisi od čula mirisa, a ne od čula ukusa.
„Kada žvaćemo, mirisi koje hrana emituje ulaze u naš nos kroz zadnji deo usta, gde stimulišu naše olfaktorne neurone“, objašnjava Kob, dodajući da je kombinacija informacija koje dostavljaju čula ukusa i mirisa ono što proizvodi ukus hrane.
„Bez mirisa, stvari nemaju mnogo ukusa. Svi smo to otkrili tokom pandemije korona virusa, kada su mnogi privremeno izgubili čulo mirisa.“
Nasmejte se
Izdvajajući takozvane glupe viceve kao posebnu poslasticu božićnih, kao i svih ostalih porodičnih okupljanja, Sofi Skot, profesorka kognitivne neuronauke na Univerzitetskom koledžu u Londonu, predlaže eksperimentisanje kako bi se videlo šta može uticati na to da li će se ljudi smejati (lošoj) šali.
„Prvo, pokušajte da pročitate te šale u sebi da utvrdite da li ćete se smejati nekoj od njih“, objašnjava profesorka, „Zatim, pročitajte šale nekom drugom – možda u prostoriji punoj ljudi“.
Profesorka Skot kaže da pogledate da li se neko smeje – uključujući i vas – kada dođete do poente šale, ili da li prisutni reaguju na neki drugi način (stenjanje, coktanje). Ona napominje da, iako smeh dovodimo u vezu sa šalama i humorom, smejemo se uglavnom iz društvenih razloga.
„Trideset puta je veća verovatnoća da ćete se smejati ako je neko drugi sa vama nego ako ste sami“, kaže Sofi Skot. „Ovo znači da je za glupe šale mnogo manje verovatno da će se osoba nasmejati ako je pročita u sebi nego ista šala koju izgovori – ili čuje – u društvu. A smeh se pojačava društvenom vezom, tako da što više poznajete i volite ljude sa kojima ste, to će biti više smeha“, objasnila je profesorka.
Zaljubite se u prazničnu živinu
Ako vam se ćurka ili neka druga ptica nađe na prazničnoj trepezi, odvojite vreme da istražite kosti.
„Pre nekoliko nedelja smo imali večeru povodom Dana zahvalnosti i dobio sam za zadatak da spremim ogromnu ćurku. To je trajalo nekoliko sati, s ljubavlju sam je premazivao i prelivao svakih 30 minuta“, priča Stiv Brusati, profesor paleontologije i evolucije na Univerzitetu u Edinburgu.
„Uglavnom da bi bila ukusna, ali i da bi se meso lepo odvajalo od kostiju da mogu da ih izvadim i pokažem ženi i šestogodišnjem sinu predeo ramena ćurke.“
To je omogućilo profesoru Brusatiju da demonstrira kako se kod ptica različite kosti spajaju da bi pomerale krilo gore-dole, i kako ogromna elastična jastučasta kost skladišti energiju dok ptice lete.
„Ovo je jednostavna stvar koju možete da uradite sa pečenom ćurkom ili piletom – zapravo pogledajte kosti i razumećete kako se spajaju i pokreću, a to daje jasniju sliku biomehanike i pokreta prilikom leta nego što sam ikada video u bilo kom udžbeniku tokom mojih dugogodišnjih studija“, kaže profesor i dodaje da nakon toga imate i ukusan obrok.
Profesorka Su Blek, forenzički antropolog, stručnjak za anatomiju i predavač na Univerzitetu u Oksfordu, takođe preporučuje seciranje praznične živine u cilju boljeg razumevanja anatomije kretanja.
„Skuvajte pticu tako da ostanu samo kosti i imaćete tri-de slagalicu za rekonstrukciju“, savetuje profesorka Blek.
Hemija Božića
So se obično posipa po trotoarima zimi i postoji jednostavan eksperiment koji može pomoći da shvatimo zašto.
„Potrebno vam je 500 mililitara punomasnog mleka ili pavlake, pet žumanaca i 125 grama šećera. Malo vanile nikada ne škodi“, kaže Andrea Sela, profesor neorganske hemije na londonskom univerzitetu UCL.
„Umutite ih zajedno, a zatim zagrejte skoro do ključanja dok smesa ne počne da se zgušnjava. Ostavite na sobnoj temperaturi da se ohladi. U međuvremenu, uzmite malo leda iz zamrzivača. Ili ga zgnječite, kao alhemičar, u avanu i tučku, ili ga sameljite u blenderu kao modernista“, objašnjava profesor Sela.
Zatim, nastavlja profesor, uzmite dve plastične kese – idealno one koje se zatvaraju: „U jednu stavite malo usitnjenog leda i dodajte izdašnu količinu soli. U drugu sipajte kašikom malo krema, orašaste plodove ili komadiće voća. Zatvorite drugu kesu i stavite je u prvu. Sada izgnječite led i so, a krem u kesi. Temperatura će pasti na -10°C ili čak i niže. Za nekoliko sekundi ćete imati sladoled, meku (i ukusnu) masu.“
Profesor Sela kaže da se to dešava zato što rastvorena so sprečava da se molekuli tečne vode, koji nastaju topljenjem leda, ponovo zamrznu i pripoje preostalom ledu.
„Dakle, led se stalno topi i krade toplotu kremu (i vašim prstima)“, kaže on. „To je magija – poznata i kao nauka.“
(RTS)