„Moja najveća želja, još od kratkih pantalona, bila je da učim, i ne znam koliko sam za svog veka knjiga pročitao”, kaže deda Rada Šumarski, Sremac koji u biblioteci ima više germanske literature nego neki Nemci.
Britkog uma i u 83. godini, ispisao je istoriju svog sela u 7.132 stiha u desetercu. Čita bez naočara, i sa tugom se seća kako mu je otac zabranio da ide u školu i pored molbe učitelja, jer na salašu nije imao ko da čuva svinje.
„Mene su iz škole izvukli 1957. kada sam pošao u šesti razred da bi čuvao sve a bio sam najbolji u školi, tako je bar tada direktor rekao od šest ili sedam stotina učenika. Nema od toga ništa, ja sam čuvao svinje, ali sam uvek voleo knjige, novine, bilo šta, daj da čitam, da se obrazujem. Kad čovek toliko pročita i sam dobije ideju da nešto kaže, i ja sam opisao svoje selo, ali ja, meni se to dalo u stihovima”, priča deda Rada.
Dalo mu se kaže, i da sakuplja arhaizme, ima ih oko hiljadu i četiri stotine. Često je išao po selu i po tavanima sakupljao knjige, posebno nemačke, jer je želeo da usavrši taj jezik.
„Pa sam kupio rečnike, pa viši tečaj nemačkog, ali onaj pravi, ne ovaj današnji, i jednom ja imao sam veliki tranzistor već u to doba, slušao sam Temišvar, Viena-Beč. kako oni kažu, to sam slušao. Vidi, pa ja to umem, pa nema novina, pa nema knjige koju ja ne čitam i ne treba rečnik! Znajući da ja dobro govorim nemački, i sad, ovi moji iz rodbine, dolazila su deca da im ja pomognem”, dodaje on.
Deda Rada je besplatno naučio nemački oko stotinu đaka, ali i svoje unuke i prijatelje.
„On je najomiljenija ličnost, neću da kažem najstarija, ali on je zadnjih godina života, on je digao cenu Martincima i Sremu. Takav čovek, sa toliko razreda osnovne škole, da bude pesnik, to je stvarno božiji dar”, ističe Sava Grujučić iz Sremske Mitrovice.
Stizale su deda Radi i nagrade, poslednja, zlatna značka ulepšala mu je, kaže, starost i dala mu snagu da istraje.
„Žurim, radim, ja odem deset kilometara i više u Bosut peške”, dodaje Rada.
Čovek željan znanja vitalnost održava i muzikom. Svira harmoniku i frulu, voli svoje selo i fudbalere „Borca” i sve što je, kaže, dobro i u duhu napretka.
(RTS)