Smešten na nekoliko koraka od Španskih stepenica, Antiko kafe Greko u ulici Kondoti, otkada ga je 1760. godine otvorio Levantinac Nikola dela Madalena, postao je intelektualna ikona Rima kroz koju je prošla čitava plejada pisaca, slikara, kraljeva, prelata, učenih žena, žigola, novinara, avanturista, političara, a bio je i omiljeno mesto budućeg pape Lava XIII. Od njega je stariji jedino venecijanski Kafe Florian osnovan 1720. godine.
Zgrada u kojoj se nalazio kafić pripada rimskoj Izraelskoj bolnici. Njeno rukovodstvo je već najavilo da će novi objekat biti otvoren na mestu Antiko kafea Greko, ali detalji o njegovom konceptu ostaju nepoznati.
Kafe je postao unosan i slavan od početka 19. veka kad su se u njemu počeli da okupljaju brojni umetnici koji su živeli ili bili u poseti Rimu. U Antiko kafe Greko su zalazili Stendal, Gete, Bajron, Franc List, Džon Kits, Henrik Ibzen, Hans Kristijan Andersen, Feliks Mendelson, Bertel Torvaldsen, Mariano Fortuna i mnogi drugi, a legenda kaže da je Nikolaj Gogolj u ovom kafeo pisao Mrtve duše.
U kafe su zalazili i brojni talijanski umetnici kao što su Renato Gutuzo, Đakomo Leopardi, Karlo Levi, Gabrijele D‘Anuncio…
Tokom vekova, Antiko kafe Greko je akumulirao neprocenjivo umetničko nasleđe, smešteno u njegovih devet šarmantnih soba, postajući svedok promena u svetu i gradu Rimu, i sa preko 300 dela izloženih u svojim salama, najveća je privatna umetnička galerija otvorena za javnost na svetu.
Osim toga, u kafe se nalaze i broji suveniri i snimci slavnih vremena: D’Anuncijeva leptir mašna, soneti, beleške, skice poznatih gostiju i fotografije. U Omnibus sali kafea Greko izloženi su medaljoni, gipsane ploče i minijature koje prikazuju umetnike, pesnike i muzičare koji su tokom godina posećivali ovo mesto.
Umetnička dela u devet sala kafea katalogizovala je 1989. godine istoričarka umetnosti Tamara Felisitas Hufšmit i novinar Livio Janatoni, član književnog kruga „Club dei Romanisti“ koji je održavao svoje nedeljne sastanke u Kafeu Greko.
Zbogom Kafe Greko
Kako prenosi Korijere dela sera, brava na kafeu je promenjena, a sudski izvršitelj izvršio iseljenje nakon bezbroj produženja i isto toliko sudskih sporova. Imovinu su poslednjih dana zaplenili karabinjeri Odeljenja za zaštitu nasleđa koji su je, nakon što su je otpratili do skladišta u Pelegriniju, popisali i prebacili u javno skladište.
Ipak, glavna zagonetka tiče se budućnosti objekta. Da li će na broju 86 u ulici Kondoti ponovo biti kafe, ili će se useliti neka dizajnerska marka? Pojedini mediji izveštavaju o „neformalnim predlozima“ modnih kuća koje su već „smeštene“ duž ove ulice i nameravaju da prošire svoj prostor. Čak se govori i o ponudi od 1,5 miliona evra godišnje, što bi moglo da spase bolnicu, nakon što je postignut dogovor sa njenim dobavljačima.
Zbunjeni turisti pitaju šta se desilo sa kapućinima i pecivima sa pogledom na međunarodnu šoping scenu. Susedne prodavnice Gučija, Bulgarija, Kartijea, Prade i Maks Mare, uronjene u svoju opuštenu vrevu, izgleda da su već prihvatile ovu novinu.
(RTS)