Pre jednog veka, led je godinama uništavao letinu u tavankutskom kraju, tako i na obližnjoj Čikeriji, pa je tadašnji tavankutski sveštenik naručio zvono iz mariborske livnice kako bi pozivao na molitvu, ali i rasterivao gradonosne oblake.
„Ono što i samo fizičari tvrde, da zvuk i te kako ima svoju funkciju u razbijanju samih oblaka i tih čestica koje nose led. Mi kao vernici, i te kako znamo da se treba pouzdavati u Boga koji je stvoritelj svega što imamo i od čega živimo“, navodi
velečasni Tomislav Mijatov iz Subotice.
Da je zvonjava bila efikasna u razbijanju oblaka koji su donosili led svedoče i najstariji stanovnici Čikerije.
„Dosta puta se desilo da zvono rastera oblak i ne utuče led“, kaže Jakov Tumbas iz Čikerije.
„Ja sam doživeo puno puta da ako zvonar na vreme počne da zvoni oblak se samo raziđe i led“, dodaje Mirko Tumbas.
Nekada je za zvonarski posao bila zadužena određena porodica iz Čikerije koja je ozbiljno pratila vremenske prilike.
„Ko nije imao žita nosio mu novce, vina, rakije, ko je šta imao time je dariovao njega“, objašnjava Mirko.
Zvono je protekle tri decenije bilo zapušteno, a prošlogodišnje nevreme u čikerijskom kraju, podsetilo je voćare i ratare iz ovog kraja na značaj zvonika u očuvanju roda, pa je zvono renovirano i ponovo postavljeno.
„Rod je u odličnom stanju. Nadamo se da će tako i ostati. Tu bi trebalo da doprinese i ovo zvono sad, protiv grada, da nas zaštiti“, kaže Miodrag Tadić, proizvođač višanja iz Čikerije.
Zvono u Čikeriji, kada treba, aktiviraju stanovnici ovog malog naselja u blizini srpsko-mađarske granice. Ipak, kažu da su malobrojni i da će uskoro, u skladu sa modernim vremenima, crkveni zvonik biti automatizovan.
(RTS)