Renesansni dragulj koji ostaje zatvoren
Palata se nalazi na broju 353, na ušću Rio dele Torezele (Rio delle Torreselle) u neposrednoj blizini bazilike Santa Maria dela Salute. I dalje deluje napušteno: ulazna vrata su zatvorena, a unutrašnje dvorište zatrpano rastinjem.
Odsustvo svakodnevnog života dodatno podstiče radoznalost stanovnika i posetilaca Venecije, istovremeno učvršćujući njenu reputaciju mesta obavijenog misterijom. Od poslednje kupovine 2006. godine, palata nikada nije bila nastanjena niti joj je dodeljena nova namena.
Koliko košta Ca’ Dario
Prodaja je poverena ekskluzivnim međunarodnim agencijama za luksuzne nekretnine, uz diskretan pristup karakterističan za objekte ove kategorije. Nakon višemesečnih nagađanja, pojavila se i tražena cena, oko 20 miliona evra.
Vrednost je određena na osnovu izuzetne lokacije na Velikom kanalu, veličine objekta i njegovog istorijsko-arhitektonskog značaja, čime se Ca’ Dario svrstava među najskuplje nekretnine trenutno dostupne u Veneciji.
Ipak, ta cifra neizbežno otvara pitanje stvarne isplativosti kupovine. „Ne verujem da će uspeti da je prodaju jer stalno pokušavaju ali se na kraju ne nađe nikoko zaista želi da uloži milione i rizikuje neko prokletstvo“ izjavila je jedna građanka za lista La Republika.
Američki vlasnici i zamrznuta sudbina palate
Sadašnji vlasnik, povezan sa američkom kompanijom, kupio je Ca’ Dario 2006. godine. Od tada nije pokrenut nijedan projekat obnove niti je definisana buduća namena objekta.
Takav pristup dodatno je „zamrznuo“ sudbinu palate, ostavljajući je u svojevrsnom stanju iščekivanja i učvršćujući njen status ukletog mesta, zbog čega je i sama prodaja daleko od izvesne.
Duga istorija „prokletstva“
Mračna reputacija Ca’ Daria potiče još iz 15. veka. Palatu je 1479. godine naručio Đovani Dario, visoki zvaničnik Mletačke republike, kao miraz za svoju ćerku Marijetu.
Upravo od tog trenutka, prema narodnom predanju, započinje niz tragedija: njen suprug Vinćenco Barbaro doživeo je finansijski krah i ubijen je, Marijeta je izvršila samoubistvo, a njihov sin Vinćenco stradao je u Grčkoj u nasilnim okolnostima.
Tokom narednih vekova, palata je menjala vlasnike, trgovce, aristokrate i preduzetnike, čije su životne priče često bile obeležene bankrotima, teškim bolestima ili iznenadnim smrtima. Iako bez zvaničnih objašnjenja, ovi događaji su učvrstili verovanje da je zgrada ukleta.
Od 19. do 20. veka: između hronike i mita
U 19. i 20. veku legenda se dodatno učvršćuje. Od jermenskog trgovca draguljima Arbit Abdola, koji je bankrotirao, do grofice Izabel Gontran de la Baum-Pluvin, pa sve do poznatih gostiju pogođenih ozbiljnim zdravstvenim problemima.
U drugoj polovini 20. veka, palata ponovo dospeva u žižu javnosti zbog događaja iz crne hronike, uključujući ubistvo grofa Filipa Đordana dele Lance i sudbine povezanih sa svetom finansija i zabave, među kojima su Kit Lambert i finansijer Raul Gardini.
Čak ni kratki boravci nisu ostali izvan kolektivnog sećanja: ime Džona Entvistla, basiste grupe The Who, koji je preminuo nakon boravka u palati, postalo je deo šireg narativa.
Lepota koja izaziva strah
Danas Ca’ Dario ostaje simbol protivrečnosti: izuzetna arhitektonska lepota na vodi, ali i mesto koje mnogi doživljavaju kao nosioca loših predskazanja. Jedni govore o drevnoj kletvi, drugi o kolektivnoj sugestiji ili nizu nesrećnih slučajnosti. Pominju se i teorije o templarskom groblju ili ezoteričnim simbolima na fasadi.
Ko će se usuditi da kupi palatu?
Pitanje ostaje otvoreno. Ko će biti spreman da uloži dvadeset miliona evra u jednu od najlepših, ali i najkontroverznijih adresa u Veneciji?
U gradu gde se istorija i legenda neprestano prepliću, Ca’ Dario i dalje predstavlja obe dimenzije, arhitektonsko blago i predmet sujevernog straha. Možda upravo ta dvoznačnost, više nego sama legenda, čini njegovu budućnost neizvesnom.
(RTS)