Tik ispod Pobednika na Kalemegdanu radovi. Već tri nedelje traju zaštitna arheološka iskopavanja i istraživanja na lokalitetu kapija Savske padine, u okviru Ravelina kraj Kapije. Do sada su završeni konzervatorsko-restauratorski radovi na portalu, podu prolaza, zidovima i na stepeništu.
„Plan je da se nakon izvršenih istraživanja na samom terenu novi podaci uporede sa kartografskim i istoriografskim podacima koje imamo, već to je bilo veoma značajno odbrambeno mesto na tvrđavi, ali ta kapija je zatvorena dugi niz godina jer se nalazi u veoma lošem stanju“, kaže viši konzervator i diplomirani arhitekta Nevenka Novaković.
Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda kažu da su, zahvaljujući sondama iznad same kapije, došli do novih informacija o tome kako je kapija zidana i o radovima iznad svoda kapije, o čemu ne postoji tehnička dokumentacija.
Kako kažu, do kraja nedelje sonde će biti očišćene i pripremljene za 3D snimanje. Tek nakon pažljive analize, Zavod će, u saradnji sa konsultantima, doneti odluku o izradi Projekta konzervacije i rastauracije kapije sledeće godine.
Na Beogradskoj tvrđavi se često izvode ovakvi radovi, ali i uvek nešto novo nađe. Stručnjaci kažu da je gotovo nemoguće kopati u centru grada, a ne pronaći neku novu arheološku iskopinu. Ne kaže se bez razloga ispod Beograda se kriju mnogi Beogradi.
I Trg Republike čuva deo istorijskog nasleđa. Ispod ovih ploča nalaze se temelji čuvene Stambol kapije koja je vekovima bila glavni ulaz u Beogradsku trvđavu.
„Ja baš stojim na izreckanim delovima kamena, tu je otkrivena 2018. godine, to nije samo Stambol kapija to je poslednja faza kapije, ona je u austrijsko vreme još ranije postojala. Nažalost, ne možemo da je vidimo, nemate ništa da pročitate nijednu pribelešku… Pitanje je da li bi u bogatijim gradovima bilo održivo da se čitava ova površina pokrije staklom, međutim prema Kolarčevoj ulici je bio jedan zid ispod zemlje visok pet, šest metara, možda bi bilo dovoljno samo to ostaviti, malo drugačije rešiti, obeležiti tablom, kjuarom, jedan infoboks“, navodi arheolog Adam Crnobrnja.
Kada prilikom gradnje radnici nešto pronađu, po Zakonu, radove moraju da prekinu i ono što su pronašli da prijave Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda ili Republičkom zavodu.
Sve što se pronađe predaje se Muzeju grada Beograda, a svi ostaci čuvaju se u depoima, u strogo kontrolisanim uslovima.
Saznali smo da će deo rimskog vodovoda, koji je pronađen tokom gradnje garaže u Vlajkovićevoj ulici, ostati tu i, kako kažu arheolozi, biti prezentovan na licu mesta.
(RTS)