Preminuo Mauricio Polini, proslavljeni italijanski pijanista

Poslednjih godina Polini je bio lošeg zdravlja i bio je primoran da otkaže neke koncerte.

La Skala je pijanistu nazvala „jednim od velikih muzičara našeg vremena i fundamentalnom referencom u umetničkom životu pozorišta više od 50 godina”.

Od 1958. do svog poslednjeg resitala u februaru 2023, Polini je u La Skali nastupio 168 puta, navodi se u saopštenju, ne računajući brojne radionice sa studentima i konferencije.

„Polini je bio tumač sposoban da revolucioniše percepciju kompozitora kao što su Šopen, Debisi i sam Betoven, i da promoviše… slušajući istorijske avangarde, pre svega Šenberga, i muziku današnjice“, dodaje se u objavi milanske opere.

Mauricio Polini je rođen 5. januara 1942. u Milanu u porodici umetnika, i već sa 18 godina, kao najmlađi pijanista, pobedio je na Šopenovom takmičenju u Varšavi.

Artur Rubinštajn, predsednik žirija, tada je uzbođeno izjavio da mladi vunderkind „već igra bolje od bilo koga od nas“.

Pola veka kasnije Polini je ispravio Rubinštajnov citat, rekavši „Odigrao sam ‘tehnički’ bolje od bilo kog člana žirija.“

„Uvek sam mislio da je to rekao da bi ismevao kolege u žiriju. Neko je izmislio tu izjavu tako što je uklonio ‘tehnički’ i to je postao preterani kompliment“, rekao je Polini u dokumentarcu iz 2014. godine.

Umesto da krene pravo na koncertnu scenu, Polini se vratio studijama.

„Želeo sam da učim, bolje upoznam repertoar, sviram muziku Betovena, Šuberta, Bramsa…“

Postepeno je proširivao svoj repertoar i uključio savremenu muziku, posebno dela Pjera Buleza i Luiđija Nona, sa kojima je postao blizak prijatelj.

Takođe je sarađivao sa dirigentima od Rikarda Mutija do Danijela Barenbojma i Rikarda Šaija.

Krajem šezdesetih, Polini je nastupao i u improvizovanim dvoranama u fabrikama i na programima za studente i radnike u La Skali, kojima je dirigovao njegov prijatelj Klaudio Abado.

Na pruvu američku turneju krenuo je 1968. godine.

Od sedamdesetih do devedesetih, napravio je niz snimaka za prestižnu izdavačku kuću „Dojče gramofon“, sazrevajući u jednog od najpriznatijih tumača dela Ludviga van Betovena, Roberta Šumana, Franca Šuberta i Johanesa Bramsa.

Polinijevi albumi su osvojili brojne nagrade, uključujući Gremi 2007. za najboljeg solistu instrumentalistu za Šopenov Nokturno.

Iza njega su ostali supruga Marilisa i sin Danijele, koji je i sam bio vrhunski pijanista i dirigent, pod čijom palicom je Polini ponekad nastupao i snimao.

(RTS)