Strast i opsesija, kažu, postoje samo u trenutku. Međutim, kod čuvenog slikara Paje Jovanovića, to izgleda nije bilo tako, jer to su za njega bili posebni oblici ljubavi bez kojih njegovih vanvremenskih dela ne bi ni bilo. Emilija Mila Mandukić, jedna od tada, najlepših Vrščanki, svojim damskim manirima privukla je pažnju mladog slikara koji se, posle studija, vratio u svoj rodni grad. Posle stidljivih pogleda, usledilo je upoznavanje, a onda je buknula ljubav. Ubrzo se dogodila i veridba koja je, još brže, bila raskinuta.
Naime, Paja je, po običajima toga vremena, kaparisao buduću mladu sa 50 zlatnika. Ne znajući za to, Pajin otac Stevan, od imućnog Milinog oca zatražio je pozajmicu, što je ovaj shvatio kao prevaru, te mu je zlatnike vratio i istog časa obavestio porodicu Jovanović da venčanja neće biti. Mila se kasnije udala za drugoga, a Paja napustio Srbiju.
Istoričari umetnosti smatraju da je na njegovom čuvenom Vršačkom triptihu Mila prikazana u liku devojke koja bere grožđe, dok su na slici „Krunisanje cara Dušana“ njene crte lica poslužile za kreiranje lika carice Jelene.
Paja Jovanović govorio je da umetnost počinje tamo gde je ljubav prema lepoti, a period njegovih portreta nam to i dokazuje. Mnoge lepe dame bile su mu modeli, a 1905. godina donela mu je, nenadano, božanstvo o kom je sanjao.
Put u grad o kome je sanjao
„Otišao je u Beč, iznajmio je tamo stan i tada susreo po prvi put trinaestogodišnju Herminu Muni Dauber, ćerku njegovog stanodavca, odnosno nastojnika zgrade u kojoj je živeo. Kažu da je otac Muni Dauber, korio ćerku da ne smeta umetniku koji je već bio u prilično pristojnim godinama, on je imao već četrdeset i nešto kada je nju upoznao, da mu ne smeta dok radi“, rekla je Sanja Đaković, autorka ture Ljubavna šetnja Beogradom.
Smetala je Muni i te kako. Volela je da posmatra umetnika dok stvara i divila se njegovim bojama koje su se tako lako razlivale po platnu. Jednoga dana, Paja je odlučio da je naslika. Bio je to dan koji je promenio sve. Od tada, Muni postaje njegov glavni model, muza, opsesija bez koje više nije mogao ni da stvara, ni da diše. Venčali su se u Budimpešti 27. marta 1917. godine.
„Kada su se venčali, njoj je bilo 25, a njemu 58 godina, razlika u godinama bila je 33 godine. Paja Jovanović je vodio računa o svojoj supruzi, plaćao je časove stranog jezika, vodio računa o njenom obrazovanju, plaćao časove tenisa, jahanja, govorio joj kako da se postavi, pošto je ona bila njegov model, kako da pozira najbolje i znao je da izvuče lepotu iz nje“, rekla je Sanja Đaković, autorka ture Ljubavna šetnja Beogradom.
Istoričari umetnosti kažu da Paja Jovanović nije radio puno aktova dok nije sreo Muni Dauber. Bilo ih je u njegovoj kolekciji, ali ne toliko mnogo. Sam Paja je govorio da su mu na časove slikarstva koje je on pohađao, kao modeli dolazili ljudi u nekim već poodmaklim godinama i da njemu njihova tela nisu bila dovoljno inspirativna da ih slika. Puno aktova svoje supruge Hermine je napravio, jer je, kaže, njeno telo i… prosto i njeno lice i njeno telo bili su, prosto, kao iz slikarskih azbuka, odnosno knjiga.
U braku koji je trajao 40 godina, Muni se trudila da prati i pomaže svog vremešnog supruga, bilo u Beču ili Beogradu i ostala mu je posvećena do kraja života. Nakon Pajine smrti, ispoštovala je njegovu veliku želju i 1958.godine poslala Muzeju grada Beograda najdraže umetničke radove slavnog umetnika. Uz to, darovala je i 11 slika iz sopstvene kolekcije, uz uslov da se prikažu javnosti tek posle njene smrti.
Iako nije uspela da nauči srpski jezik, lepa Bečlijka, Pajino večito nadahnuće, sahranjena je, po sopstvenoj želji, upravo pored njega na Novom groblju u Beogradu.
(RTS)