Jedan od tri filma koji se našao u takmičarskom programu 52. izdanja Festa, Za danas toliko, reditelje i scenariste Marka Đorđevića, govori o kragujevačkoj porodici Šarenac, sestri Višnji koju igra Ivana Vuković, dva brata, Moci koga igra Filip Đurić i Vasi, koga igra Nikola Rakočević, i maloj Mioni. Jednog divnog prolećnog dana odlaze na izlet koji ih inspiriše da urade nešto za sebe.
„Mislim da ovaj film mogu da gledaju bukvalno kao Zabavnik, svi od 7 do 77, 97, 107, kako god već hoćete. Pre svega odiše tom nekom vedrinom, pozitivnom energijom koja se stvara, koja prosto postoji u toj porodici. To ne znači da je porodica Šarenac bez problema. Jednostavno, način na koji su oni odlučili da žive svoj život je vedar i lep“, navodi Rakočević.
Dodaje da to što je film imao premijeru na Festu i što je uvršten u takmičarsku selekciju glumcima mnogo znači, kao i nagrade, pre svega što stavljaju fokus i daje potvrdu da to što je urađeno ima određeni kvalitet.
„Što se mene lično tiče meni je to negde sličan osjećaj kao kada se poklonite posle bilo koje premijere, koja se dogodi, da li u bioskopu ili u okviru Festa. Ali Fest jeste značajan i drugačiji, malo je posebanije od obične premijere filma. Meni je to bilo jako uzbudljivo.“
„Sećam se kad sam slušao pre 20 godina i više, 22, kada sam upisao Akademiju, a pošto sam ja iz Kragujevca i nisam puno ni znao o Festu, i nisam imao mogućnost da prisustvujem Festu, i sećam se taj prvi Fest na koji sam otišao da mi je bio jako uzbudljiv, da je to bilo nešto jako zanimljivo, važno“, naglašava Rakočević.
Inače, tačno pre 10 godina, na Berlinskom filmskom festivalu, Nikola Rakočević je uvršten među 10 najboljih glumaca koji su proglašeni evropskim glumačkim nadama u usponu.
„Bilo je uzbudljivo jako. Mislim, nije bilo toliko ni lepo, da se ne lažemo. Bilo je to i uzbudljivo i strašno. Ta očekivanja i tako dalje.“, priznaje Nikola.
„Negde je važno samo da shvatite šta je zapravo to? Šta je vaš san? Šta je vaša ideja o tome šta treba da bude ta budućnost? A ponekad niste prosto u mogućnosti da to vidite. Gomila ljudi oko vas ima neke svoje ideje o tome šta bi to trebalo da bude i pogotovo kad ste mladi to prosto ne možete da zanemarite. Pogotovo kada vam neki autoritet dođe i kaže, ‘e, to je to, to je sad mnogo važno, bitno’ i tako dalje.“
„Onda to zna da bude i strašno, opterećujuće jako. Taj neki kao uspeh, koji nije ni uspeh, jer to je deset najvećih nada u Evropi, je l‘? To je nešto gde oni vama daju mogućnost, stave vas u fokus i vi tek odatle treba da krenete da nešto kao stvarate. I onda se taj osjećaj da sad nešto mora spektakularno da se desi u tom trenutku je opterećujući. Ali je jako lepo kad vam Stelan Skarsgord i Bruno Ganc dodele nagradu. To je stvarno uzbudljiv trenutak“, napominje glumac.
Što se tiče pozorišta, Rakočević priprema dve nove uloge, jednu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i jednu u Madlenijanumu.
U Madlenijanumu priprema ulogu u predstavi Staklena menažerija po tekstu Tenesi Vilijamsa, u režiji Ivane Vujić koja će premijerno biti izvedena 30. marta. Druga uloga je u drami po Klajstovom tekstu, Mihail Kolhas, u režiji Borisa Lješevića, čija premijera bi trebalo da bude sredinom aprila.
S obzirom na iskustva u pozorištu, na filmu, televiziji, Nikola Rakočević kaže da je njegov životni moto: „Sve će biti u redu!“
(RTS)