Gostujući u Beogradskoj hronici, Aleksandar Marić priznaje da se umetnička strana probudila u njemu kada je već uveliko bilo kasno da se odluči šta želi da bude.
„Sazreo sam tek negde u drugoj godini fakulteta i tada sam shvatio da sam umetnička duša, da želim da se bavim pisanjem i filmom i nisam jednostavno želeo da odustanem od toga. Hteo sam da istrajem i da se izborim, da krenem sve ispočetka, da se izborim da radim ono što volim“, naglašava Marić.
Prvu knjigu je počeo da piše sa 18 godina, a završio je sa 19. Bila su to Pisma iz budućnosti. Piše epsku fantastiku, fantastiku i naučnu fantastiku.
„Ali svi romani, sve ove teme indirektno se bave nekim problemima današnjice, koji su stvarnost. Znači ja nisam želeo direktno da pričam o problemima, već da na neki filmski način napravim neke projekte koji će imati dublji smisao, ali imati i veliki potencijal da budu ekranizovani“, dodaje gost Beogradske hronike.
Međutim, nije želeo samo da piše knjige, već i da studira filmsku produkciju, i to u Italiji. I pored toga što studije koje je završio na Saobraćajnom fakultetu nisu bile kompatibilne sa fakultetom u Italiji, to ga nije sprečilo da nastavi.
„Bila je prepreka, ali tu prepreku sam prevazišao zahvaljujući ovim romanima. To je poruka za sve mlade ljude, pre svega, da sve je moguće. Znači, ako nešto želite, ka tome treba da idete. Biblijski rečeno je, biće po volji tvojoj. S neke metafizičke strane, um ima moć. Znači, um ima moć ukoliko smisleno tvori misli i ukoliko su te misli propraćane odgovarajućim osećanjima i emocijama, um postaje alat koji nam može omogućiti da ostvarimo sve što želim u životu“, naglašava Aleksandar, koji je u Rimu završio master studije menadžmenta u filmskoj industriji i vratio se u Srbiju.
Nada se da će neko po njegovim knjigama praviti filmove. Svestan je da su u Srbiji male šanse za to, i da bi Amerika, ali sve više i kinesko tržište, bili zainteresovani za ekranizaciju njegovih romana. U svakom slučaju ukoliko do toga ne dođe, tu je diploma Saobraćajnog fakulteta.
Priznaje da je imao neograničenu podršku roditelja, i da je zahvaljujući tome i uspeo.
„Inače da nisam dobio tu podršku verovatno bih ostao još na prvom romanu“, kaže Aleksandar Marić na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.
(RTS)