Za dansku kraljevsku porodicu posete Australiji su brojne i najčešće privatne, jer je zemlja kengura postojbina kraljice Meri, gde su se, tokom Olimpijskih igara u Sidneju, u jednom baru, upoznali tadašnji prestolonaslednik Danske i simpatična brineta milog osmeha, Meri Donaldson. .
Ovih dana kraljevski par je i u oficijelnoj poseti Australiji, tokom koje su prokrstarili ovom zemljom, od prelepih divljih pejzaža na severu, preko prestonice Kanbere, do Melburna na jugu i nezaobilazne Tasmanije, gde je Meri rođena.
Petodnevna poseta, kojom dominiraju ekološke teme, počela je obilaskom jedinstvenog Uluru Kata Tjuta nacionalnog parka, koji je u vlasništvu plemena Anangu, te posmatranjem spektakularnog zalaska sunca nad peščanim stenama, koje u suton reflektuju sve moguće nijanse crvene i narandžaste boje.
U Kanberi je održan i državni banket, na kojem je kralj, u svom dirljivom govoru koji je, kao svaka bajka, počeo sa „bilo jednom…“ , podsetio prisutne na posebne veze koje dve zemlje imaju, otkako je 2004. njihova sunarodnica postala buduća kraljica Danske.
Poznat kao emotivac, koji nije mogao da zadrži suze ni na sopstvenoj svadbi, Frederik se i ovoga puta gotovo zaplakao izgovarajući sledeće reči:
„U mom srcu Australija zauzima posebno mesto od onog trenutka kada sam ušao u taj bar i izgubio se u razgovoru koji se nikad nije završio. Meri, imala si hrabrosti da napustiš svoj voljeni dom i izgradiš sa mnom novi na najdaljem mogućem mestu i zbog toga ću ti biti večito zahvalan.“
Da li je vedra tamnokosa devojčica, koja je detinjstvo provela na plažama daleke Tasmanije, mogla da pretpostavi da će jednoga dana sedeti na tronu jedne evropske države?
Meri Elizabet Donaldson je rođena kao četvrto dete profesora matematike i sekretarice na Univerzitetu u Tasmaniji, a ranu mladost je uglavnom provela u predgrađu idiličnog naziva Peskovita uvala, na tom australijskom ostrvu. Bila je sportski i muzički tip, igrala košarku i hokej na travi, svirala klavir, flautu i klarinet, učila francuski.
Završila je trgovinu i pravo na tasmanijskom univerzitetu, a posle su je poslovi, uglavnom računovodstveni i menadžerski u reklamnoj industriji, koje je obavljala za razne kompanije, odveli u Melburn, pa u Sidnej.
Olimpijada 2000. godine u tom gradu bila je presudna za njen život, jer je u pomenutom pabu, ni ne znajući ko je, upoznala danskog prestolonaslednika koji je, u društvu rođaka uglavnom iz španske i grčke kraljevske porodice, došao da gleda vrhunske sportske događaje, ali umesto toga – zagledao se u lepu Australijanku!
Poput udara groma, desila se ljubav, koja je u naredne dve godine održavana na daljinu, da bi se 2002. godine Meri preselila, prvo u Pariz, pa potom u Kopenhagen, gde je radila za Majkrosoft, sve dok kraljica Margrete i formalno nije odobrila veridbu svog sina u oktobru 2003.
Kraljevsko venčanje 14. maja 2004. u katedrali u Kopenhagenu bilo je pravi spektakl, a mnogima je ostalo upamćeno po tome što je srećni princ gotovo sve vreme lio suze radosnice, dok je njegova izabranica svečanu ceremoniju izdržala poput prave princeze, dostojanstveno i graciozno.
U kasnijim intervjuima priznala je koliko joj je bilo teško u početku. Osećala se pomalo usamljeno, u potpuno drugačijoj sredini i kulturi od one u kojoj je odrasla, u zemlji čiji je težak jezik morala da savlada, i u ulozi u kojoj ne samo da nikada do tada nije bila, nego nije ni sanjala da će ikada biti.
Da bi slika iz bajke bila potpuna, srećni par je uskoro dobio prinove: 2005. sina Kristijana, 2007. ćerku Izabelu, a potom 2011. i blizance Vinsenta i Jozefinu.
Otkako je, posle abdikacije kraljice Margrete, pre dve godine, njen suprug seo na danski tron, Meri je kraljica bez mane: decentna, elegantna i uvek odmerena i istančanog stila, bez obzira na to što u njenim venama ne teče ni kap „plave krvi“.
(RTS)