„Rekla sam mu da ću ga prošetati kroz celu njegovu karijeru, rekao je ‘može’. Rekla sam da postoji mogućnost da kao rediteljka postavim pitanje koje mu se možda neće dopasti, opet je rekao ‘može’…“, navela je Rosi.
Dodala je da je Šotra bio „profesionalno posvećen, istrajan, uvek spreman da sasluša, odgovori, predloži i podrzzi svaku akciju“, naglasivši da je jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji ostavio izuzetno bogat opus „vezan čuvenom Šotrinom brzinom u radu“.
Glumac Ljubomir Bulajić govorio je o početku svoje karijere, kada ga je Šotra angažovao po izlasku sa akademije: Svi znamo način na koji je Šotra radio, brzo, uz komentar: ‘Da si umeo bolje, ti bi to uradio’. To je bio svojevrsni ‘dril’ za mladog glumca“.
Bulajić je dodao da mu je bila „izuzetna čast da poznaje Šotru i podsetio da „od početka njihovog poznanstva nije prošao ni jedan projekat da ga se nije setio“.
„Moj odnos sa Šotrom bio je turbulentan, voleli smo se, a znali smo i da se posvađamo u žaru borbe, posla i drugarstva. Imao je dug i sadržajan život. Utehu treba tražiti u tome da je taj život živeo živopisno i jako, a sada kroz naša sećanja i dela“, rekao je Bulajić.
Glumica Svetlana Bojković podsetila je na Šotrinu knjigu Mojih 500 glumaca, nazivajući je „najvećom glumačkom antologijom“.
„Ovakvu ljudsku i istorijsku priču mogao je da napiše samo Zdravko Šotra. Njegov opus je nepregledan, obuhvata različite žanrove i generacije glumaca, onih kojih više nema, ali i mlađih koji su ga gledali kao oca“, rekla je Bojkovićeva.
Reditelj Goran Marković naglasio je da je Šotra „retko bio stvaralac koji liči na svoje delo duhovno i fizički“.
„Bio je elegantan, gospodin, oštrouman i oštar čovek. Uvek je pričao zanimljive anegdote, a u sebi je nosio skrivenu vatru, stvaralački temperament“, rekao je Marković. Prema njegovim rečima, „Šole je stvarao vrednosti, a takvih ljudi više nema“.
„Ovo nije oproštaj od Šotre, ostavio nam je toliko lepog da ćemo gotovo zanemariti što ga nema fizički. On je sećanje na jedno lepo i neponovljivo doba. Slava mu“, poručio je Marković.
Na komemoraciji je najavljeno da će Jugoslovenska kinoteka od 27. novembra prikazati izbor filmova i televizijskih ostvarenja Zdravka Šotre.
Stvaralaštvo bez praznog hoda
Reditelj i scenarista Zdravko Šotra koji je potpisao preko 120 televizijskih i filmskih ostvarenja velike gledanosti kako na televiziji, tako i u bioskopima, preminuo je u 93. godini.
Zdravko Šotra je rođen 14. februara 1933. u Stocu. Diplomirao je režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1954. u klasi profesora Vjekoslava Afrića. Na Televiziji Beograd bio je zaposlen od njenog osnivanja, 1958. do 2001. godine.
Tokom sedamdesetih režirao je izuzetno popularnu emisiju Obraz uz obraz sa Draganom Nikolićem i Milenom Dravić. Režirao je filmove koji su obarali bioskopske rekorde kao što su Braća po materi, Lajanje na zvezde, Zona Zamfirova, Ivkova slava, kao i brojne televizijske filmove i drame: Više od igre, Boj na Kosovu, Šešir profesora Vujića i Santa Marija dela Salute, Ranjeni orao…
Šotra je dao veliki doprinos srpskoj kinematografiji, i gotovo je nemoguće izdvojiti neku od njegovih serija ili filmova, a svim njegovim serijama je zajedničko to što su nekoliko puta reprizirane, a publika ih je svaki put sa oduševljenjem ponovo gledala.
U antologiju ovdašnje kinematografije ušla su ostvarenja Osvajanje slobode, Šesta brzina, Idemo dalje, Igmanski marš, Gospođa ministarka, Braća po materi, Lajanje na zvezde, Zona Zamfirova, Pljačka Trećeg rajha…
Takođe se iskazao i kao autor u dokumetnarnom žanru emisijama: Plutonovo carstvo u Homolju, Svi zajedno, Povratak pesnika, Gde cveta limun žut…
Šotrine serije Gorski car, Maksim našeg doba, Rođaci, Glumac je glumac, Više od igre, Priče iz radionice, Samci, Volim i ja nerandže, no trpim, Ranjeni orao, Greh njene majke, Nepobedivo srce… ubrajaju se u naše najgledanije programe.
U toku karijere Zdravko Šotra nagrađen je domaćim i svetskim priznanjima – nagrade na Pulskom festivalu, nekoliko Zlatnih i Srebrnih mimoza u Herceg Novom, Zlatni vitez u Moskvi, Nagrada na festivalu u Pragu, Oktobarska nagrada grada Beograd, Gran pri u Portorožu, Zlatna harfa u Dablinu, Zlatna ruža Montrea za ostvarenje Roman sa kontrabasom 1972.
Poslednji uspeh ostvario je 2021. istorijskom dramskom serijom, Aleksandar od Jugoslavije koju potpisuje i kao scenarista. Praznog hoda gotovo da nije imao.
Šotra je objavio autobiografiju Držeći se za vazduh (2013), a u knjizi Mojih 500 glumaca (2024), u izdanju RTS Izdavaštva i Službenog glasnika, opisao je početke bavljanja režijom, ali i o tome kako se zainteresovao za glumu.
Šotra je ispraćen na kremaciju 11. oktobra na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo porodice, dugogodišnjih kolega i brojnih poštovalaca njegovog rada.
(RTS)