Akcije su 16. juna dostigle dnevni maksimum od 225 dolara, ali su do zatvaranja tržišta u utorak pale na oko 156 dolara. To znači da su akcije „Spejs-Iksa“ izgubile više od 30 odsto vrednosti u odnosu na nedavni vrhunac, navodi Biznis insajder.
Tokom šire rasprodaje tehnoloških akcija pale su i akcije „Tesle“, što je dodatno umanjilo Maskovo bogatstvo. Prema podacima Blumberga, Maskov udeo u „Spejs-Iksu“ i dalje vredi oko 744 milijarde dolara, što predstavlja njegovu najveću imovinu i čini skoro 80 odsto njegovog ukupnog bogatstva. Njegov udeo u „Tesli“ procenjuje se na oko 158 milijardi dolara.
Investitori su poslednjih nedelja zabrinuti da su kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom možda precenjene, što je podstaklo strahove od stvaranja „balona“ na tržištu veštačke inteligencije. Pojedini analitičari doveli su u pitanje i opravdanost tako visoke vrednosti „Spejs-Iksa“, jer su mnogi njegovi najambiciozniji projekti još godinama udaljeni od realizacije.
Gubici „Spejs-Iksa“ otvaraju nova pitanja
Dokumentacija podneta prilikom izlaska na berzu otkrila je da je „Spejs-Iks“ u 2025. godini zabeležio gubitak od 4,9 milijardi dolara. Takođe je navedeno da je poslovanje kompanije u oblasti veštačke inteligencije imalo kapitalne izdatke od 12,7 milijardi dolara.
Iako je Mask za sada izgubio status bilionera, analitičari ističu da bi njegovo bogatstvo moglo ponovo da poraste ukoliko se akcije „Spejs-Iksa“ i „Tesle“ oporave. U isto vreme dok je njegovo bogatstvo opadalo, Mask je govorio i o budućnosti u kojoj novac možda više neće biti neophodan zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, prenosi magazin „Forčun“.
Novac bi mogao postati beskoristan
Mask je ove stavove izneo u nedavnom razgovoru sa preduzetnikom Piterom Dijamandisom. Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija i roboti će jednog dana proizvoditi toliko dobara i usluga da će ljudi teško pronalaziti poslove koje bi mašine još uvek mogle da obavljaju.
Mask smatra da će napredni roboti biti sposobni da izvršavaju većinu zadataka koje danas obavljaju ljudi. Tvrdi da bi sistemi veštačke inteligencije i roboti mogli da proizvode robu i usluge u tolikom obimu da bi društvo ušlo u period izobilja.
Prema njegovom mišljenju, kada dobra i usluge postanu izuzetno dostupni i obilni, njihove cene bi mogle nastaviti da padaju, što bi stvorilo deflatorno ekonomsko okruženje.
(RTS)