Italijanska premijerka Đorđa Meloni nazvala ga je „večnim simbolom italijanske visoke mode“ u objavi na društvenim mrežama, zahvaljujući mu na doprinosu.
Gvinet Paltrou se prisetila njegovog smeha, ljubavi prema društvu i „dobroj holivudskoj priči“, i kako ju je uvek „nagovarao“ da „’barem stavi malo maskare’“, u objavi na svom Instagram nalogu.
Porodica Đorđa Armanija, koji je preminuo u septembru u 91. godini, nazvala je Valentina „nespornim majstorom gracioznosti i elegancije, prema kome je Đorđo Armani uvek gajio veliko divljenje“. U saopštenju se nastavlja: „Valentino je otelotvorio izvrsnost visoke mode, strogost zanatstva i jedinstvenu viziju mode napravljenu od čistih linija, kultnih boja i apsolutne lepote. Njegov odlazak ostavlja ogromnu prazninu.“
Miljenik filmskih zvezda i krunisanih glava
„Nadam se da ću biti upamćen kao čovek koji je težio lepoti gde god je mogao“, rekao je u jednom intervjuu gospodin Valentino. Za njega je lepota bila oruđe moći, a nosio ju je sa pozlaćenom krunom slave.
Jedna od prvih poznatih mušterija Valentina bila je glumica Elizabet Tejlor, koju je upoznao dok je snimala film Kleopatra u Rimu početkom šezdesetih. Među ostalim glamuroznim sledbenicima – i kupcima – Valentinovog rada u ranim godinama njegove karijere bili su Begum Aga Kan, kraljica Paola od Belgije, glumice Odri Hepbern i Džoan Kolins i Žaklin Kenedi, koja je čak nosila Valentinovu haljinu na udaji za grčkog brodovlasnika Aristotela Onasisa 1968. godine.
Njegova popularnost se nastavila kako su decenije odmicale. Valentino je veći deo sedamdesetih proveo u Njujorku, okružen širokim krugom prijatelja među kojima su bili umetnik Endi Vorhol i urednica Voga Dajana Vriland.
Devedesetih godina postao je miljenik supermodela decenije, uključujući Klaudiju Šifer i Naomi Kembel.
Dodela Oskara u znaku Valentina
Njegove kreacije su se takođe redovno pojavljivale na crvenom tepihu. Samo na dodeli Oskara, značajni Valentinovi ansambli tokom godina uključivali su haljinu sa bogatim perlama koju je Džejn Fonda nosila 1981. godine kada je prihvatila nagradu za najboljeg glumca za svog oca, Henrija.
Vintidž crno-belu haljinu koju je Džulija Roberts nosila 2001. godine; pastelno žuta haljina u stilu kaftana boje mente koju je Dženifer Lopez nosila 2003. godine i sunčano žuta haljina koju je Kejt Blančet nosila 2005. godine. Na dodeli Oskara 2011. godine, En Hatavej je prošetala crvenim tepihom u ukrašenoj haljini Valentino iz jesenje kolekcije od 2002. godine, u pratnji samog dizajnera.
U skorije vreme, Zendaja, Keri Maligan i Džema Čen bile su među učesnicama dodele Oskara koje su nosile ovu marku.
Zahvaljujući svojim dugim vezama sa Holivudom, Garavani je 1988. godine dobio Zlatne ključeve grada Beverli Hilsa, jedno od mnogih priznanja i počasti koje će mu biti dodeljene tokom života – od Kavalijera od Gran Kročea, do Kavalijera del Lavoroa i Viteza Legije časti.
Godine 2009. primljen je na Rodeo Drajv ‘Šetalište stila’, gde je zajedno sa En Hatavej, koja mu je bila bliska prijateljica, otkrivena ploča u njegovu čast. Godine 2017, Garavani je takođe primljen u Kuću slavnih Američke akademije dostignuća, postavši prvi evropski modni dizajner koji je dobio tu čast, koja prepoznaje vizionare i dostignuća u različitim oblastima.
Poslednji car
Nazvan „poslednji car“ u istoimenom dokumentarnom filmu objavljenom 2008. godine, i „šeik šika“ od strane Džona Ferčajlda, bivšeg urednika časopisa Women’s Wear Daily, gospodin Valentino je osnovao svoju istoimenu kompaniju 1959. godine. Godine 1960, upoznao je svog dugogodišnjeg poslovnog partnera (i, 12 godina, romantičnog partnera) Đankarla Đametija, tada mladog studenta arhitekture. Zajedno, par je pretvorio Valentino SpA u međunarodno priznati brend.
Tokom narednih pola veka, ne samo da je oblačio svet velikana, već je postao i njima ravan, sa sopstvenim palatama, pokretnim dvorom i prepoznatljivom nijansom crvene.
„U Italiji postoji papa – i postoji Valentino“, rekao je Valter Veltroni, tadašnji gradonačelnik Rima, u profilu dizajnera iz 2005. godine u časopisu The New Yorker.
Večno preplanuo, kosa mu je bila fenirana do savršenstva, skoro uvek oslovljavan imenom (ili počasnim „gospodin Valentino“) u pratnji ljudi i njegovih omiljenih mopsova, gospodin Garavani je stvorio i predstavljao sliku visokog glamura koja je generacijama definisala italijanski stil.
Život u velikom stilu
Pedeset ljudi brinulo se o njegovih pet domova širom sveta: njegovoj londonskoj gradskoj kući, vili iz 19. veka u Holand Parku sa trpezarijom sa 200 Majsenskih tanjira (sakupljao je porcelan); vili na Via Apiji u Rimu prepunoj obisonskih tapiserija i kineskog porcelana; stanu na Menhetnu sa pogledom na Frikovu kolekciju; šaleu Giferhorn u Gštadu, u Švajcarskoj; i njegovom omiljenom, dvorcu Vidvil van Pariza, nekadašnjem domu ljubavnice Luja XIV, Lujze de La Valijer, koji je kupio 1995. godine i pet godina ga restaurirao, a koji je bio poznat po svojih 280 hektara vrtova, uređenim travnjacima i muškarcima u odelima koji su tokom dana grabuljali beli šljunak na stazama.
Takođe je imao jahtu od 46 metara, koju je krstila Sofija Loren i nazvala po inicijalima njegovih roditelja, a enterijer je dizajnirao Piter Marino.
Gospodin Valentino se selio iz jedne kuće u drugu u skladu sa godišnjim dobima i kulturnom scenom, često u pratnji gospodina Hoekseme; Karlosa Souze, Brazilca koji je godinama bio zadužen za odnose sa javnošću za Valentino, bivše supruge gospodina Souze i njihova dva sina i kvinteta mopsova, koji su svi imali imena koja počinju slovom M (Monti, Milton, Mod, Moli i Margo) i svi su imali povoce marke Gojard i svoje jutarnje rituale lepote.
(RTS)