Verovao je da je pronašao mehanizam kojim je moguće uspostaviti svetski prenos energije i signala. Verovao je i u kulturu koja se bavi ljudskim vrednostima, istinsko obrazovanje i obnovljive izvore energije.
Naučnici danas smatraju da su u životu Nikole Tesle bila tri odlučujuća uticaja. Kultura i sistem vrednosti porodice, obrazovanje u evropskim naučnim institucijama i američka pragmatična atmosfera koja mu je omogućila ne samo da ostvari svoje rane revolucionarne pronalaske, već i da obavlja složena i skupa istraživanja.
„To je ta misterija koja je zapravo bio Tesla. Kako je on uspevao da uradi to što je uradio, de tajna te njegove kreativnosti. I za mene je bilo ovako interesantno to da pojedini autori, posledno u Americi, stalno za Teslu govore da je on došao sa Marsa ili sa Venere. Znači prosto njima je nepojmljivo da takav jedan čovek kao što je i postojao, on mora da nije ovozemaljski“, navodi Branimir Jovanović, nekadašnji direktor Muzeja Nikole Tesle.
Zvali su ga gospodarom munja, pesnikom elektriciteta, čovekom koji je izumeo 20. vek. Iza sebe je ostavio 700 patenata i pronalazaka i oko 40.000 dokumenata nemerljive naučne vrednosti.
„Taj raniji Teslin naučni rad koji je imao globalni karakter, uticao je na njega da stvori jednu sliku, tako da kažem, stanja i nekakve potencijale globalnog društva, cele planete Zemlje. I to krajem 19. veka, početkom 20. veka, to je bila totalna avangarda, to niko nije ni razumeo“, dodaje Jovanović.
U to vreme Nikola Tesla je razmišljao i o održivosti sveta i smatrao je da treba rešavati socijalne, moralne i duhovne probleme.
Pred kraj života je izjavio: „Veliki čovek je onaj koji prikuplja znanje kao što pčela prikuplja med i koristi ga da pomogne drugim ljudima da izađu iz teškoća kojih ih pritiskaju gladi, neznanja, bolesti.“
(RTS)