Ilić je, gostujući u Beogradskoj hronici, najpre čestitao rukometašicama Srbije koje su pobedile selekciju Španije u prvom meču druge runde Svetskog prvenstva.
Govoreći o predstojećim koncertima, od kojih se jedan (10.12.) poklapa sa pevačevim rođendanom, kratko je rekao da se za nastupe jednostavno – ne sprema: „Ja se samo molim bogu da budem zdrav“. O željama za rođendan, Ilić kaže takođe – da želi zdravlje pre svega.
Imajući u vidu koliko pesama i albuma ima u karijeri, svaki koncert nosi „rizik“ da na repertoaru ne budu pesme po svačijoj želji.
„Koliko je znam niko nije izašao nezadovoljan. Ja se trudim…“, rekao je pevač, i otkrio da mu je među omiljenijim pesmama Moravsko predvečerje koju naziva Srpskom simfonijom.
„Ja nikada nisam razumeo čoveka koji nema svoju reku, to za mene nije čovek. Čovek mora da ima svoju reku. Moja je reka Morava. Srbija spava na tri Morave, ljuljuška se… Nagledao sam se ja reka i okeana, ali reka naročito. Morava nije neka – reka, ali je to moja reka“, istakao je pevač.
Ilić još nije odlučio kojom pesmom će otvoriti koncerte: „Ja izađem i pratim sebe i publiku. Važno je da se mi provedemo lepo. Ako mi neko dobaci – može da se ispuni želja. Obavezno na početku koncerta kažem – Igranje nije zabranjeno, pevanje nije zabranjeno, ludujte“.
O pevanju govori kao jednom od težih zanata i da to malo ljudi zna, kao i činjenicu da je taj zanat – neizvestan. Dodaje da je, govoreći o mogućim novim pesmama, trenutno manjak dobrih tekstova, da su autori obeshrabreni i podsetio se kako je kao mlad, za maturski rad odabrao književnost i poeziju Alekse Šantića.
Kaže i da „kao papagaj“ ponavlja da „svoje treba čuvati po svaku cenu“: „Španci, Italijani, Francuzi svoju muziku čuvaju kao oko u glavi. Portugalci… Evo koliko je popularan fado kod nas, i neka, je, to je lepa muzika, ali to je portugalska narodna muzika. A nije lepša od naše“.
Na kraju, pevač je komentarisao i savremene tehnologije, i to kako svoj stari mobilni telefon „ne bi dao ni za šta na svetu“ uz opasku da nema ni mejl adresu: „Ja iskreno, sebi mogu da priuštim taj luksuz jer ljudi koji oko mene sa kojima radim moraju da imaju to i onda se ja poštedim toga…“
(RTS)