Više od 150.000 ljudi na Drugoj strani ploče
Na pitanje šta je danas, posle dugogodišnje karijere i brojnih nagrada, pokreće pred izlazak na scenu, Šerifovićeva objašnjava da se u poslednje vreme suočava sa preispitivanjem kako posao ne bi postao rutina.
„Vremenom postanemo neka mašina, i postaneš neki robot koji tako ide i radi, radi, radi. A ja muziku i svoj posao ne zamišljam tako. Jedan od razloga zašto neću pevati u Beogradu do 2029. je upravo taj da nađem neku novu strast, da nađem neko novo svetlo koje će da me raduje, i da se zapravo sretnem sa tim novim nekim trenutkom koji će i mene učiniti izuzetno srećnom osobom koja radi svoj posao sa neviđeno puno strasti, kao što je to i bilo oduvek“, istakla je Marija Šerifović.
Dodaje da je nakon albuma Dolazi ljubav i ostvarivanja u ulozi majke osetila potrebu da uspori tempo.
„Mislim da je samo vreme da malkice samo zastanem, da vidim gde se ja nalazim kao izvođač, umetnik, kao interpretator, šta je to nešto što je preostalo zapravo da ja, ne samo Beogradu, nego svojoj publici, ponudim, dam, priuštim. Onog trenutka kada budem bila spremna, ja ću se vratiti sa nekim novim pesmama, novim projektima, ali je jedno sigurno da neću u Beogradu pevati naredne tri godine“, poručila je pevačica, napominjući kroz osmeh da zbog novih roditeljskih obaveza trenutno spava znatno manje.
Dve decenije od Molitve i želja za retrospektivom
Uskoro se navršava i 20 godina od istorijske pobede Srbije na Pesmi Evrovizije u Helsinkiju. Šerifovićeva navodi da joj je teško da poveruje da je prošlo toliko vremena, ali ističe da su iza nje dve prelepe decenije.
„Svašta se nešto izdešavalo u mom poslovnom i privatnom životu, i to su jedne prelepe dve decenije, prepune najrazličitijih iskustava, uspomena, ožiljaka, prelepih stvari, istovremeno i nekih malo manje lepih. Ali, sada kada gledam taj neki period, meni se to dogodilo kada sam bila jako mala i mlada, 22 godine, i desio se jedan veliki uspeh na koji niko nije bio spreman. Mislim da je dosta toga lepo urađeno posle toga i mislim da je to jedna lepa karijera koja je rasla“, navela je ona, dodajući da se kroz karijeru trudila da njeni koraci budu „urezani tragovi jedne balkanske umetnice“.
Tom prilikom uputila je i javni poziv publici i saradnicima za nesvakidašnji poduhvat:
„Molim da neko napravi neku retrospektivu od 2008. do 2027. šta se sve dogodilo u mom životu. Ako neko ovo sluša ili vidi, ja bih volela onako kao neka video retrospektiva kada je šta izašlo, kad su bili koji koncerti, da pogledam malo to, da vidim gde sam bila, šta sam radila i gde sam stigla zapravo.“
O čarima analognog vremena i zahvalnosti
Govoreći o tradicionalnim medijima, Šerifovićeva je istakla specifičan „miris“ i atmosferu zgrade Radio Beograda, izrazivši žaljenje što takve stvari polako nestaju pred naletom digitalnog doba. Istakla je da sebe, sa napunjenom 41 godinom, vidi na pola puta jer je imala privilegiju da uživa i u analognom i u digitalnom vremenu, ali da bi uvek birala manuelno i analogno jer se u suprotnom „gubi nešto iznutra“.
Kada je reč o pesmi koja bi najbolje opisala njen trenutni period života, nakon kraćeg razmišljanja izabrala je legendarnu numeru Purple Rain.
Na kraju, pevačica je podelila i svoja intimna razmišljanja o svakodnevnoj zahvalnosti u brzom vremenu u kojem živimo.
„U poslednje vreme, češće no ikada, zaista, pre nego zatvorim oči i odem u san, zahvalim se na tom danu, zahvalim se što su svi oni koje volim dobro. Kao što sam i zahvalna svakog jutra, danas barem, kada se probudim i ugledam i svog sina i svoju majku i svoje prijatelje, zato što zapravo život je toliko nepredvidiv da mi ne znamo šta će nas dočekati. Mislim da je to jedan važan trenutak, jer ova naša duša se više neće ponoviti, neće ponovo sići na zemlju, i mislim da je važno da je negujemo“, objasnila je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda Jutro je, Marija Šerifović.
(RTS)