Među najznačajnijim eksponatima izdvajaju se haljina za krštenje, haljina za deveruše, venčanica, haljina za krunisanje, kao i komplet nošen povodom venčanja princeze Margaret. U godini kada bi napunila sto godina (što je i povod za organizovanje izložbe koja traje do 18. oktobra), izložba predstavlja jedinstveni modni stil kraljice i njeno modno nasleđe.
Od princeze do kraljice
Poseban segment izložbe, pod vođstvom kustoskinje Karoline de Gito, omogućava uvid u četiri odevna predmeta iz jedne od najznačajnijih modnih arhiva u Velikoj Britaniji. Kroz ovaj izbor prati se evolucija garderobe kraljice Elizabete II i njen prelaz od princeze do najdugovečnijeg britanskog monarha.
Od haljina iz detinjstva, preko oštro skrojenih odela iz četrdesetih godina prošlog veka do luksuznih somotskih kaputa i elegantnih večernjih haljina iz doba uoči i posle krunisanja, ovi komadi otkrivaju kako je moda odražavala razvoj samopouzdanja, identiteta i osećaja dužnosti koji će definisati kraljičin prepoznatljiv stil.
Kraljica Elizabeta II krunisana je u Vestminsterskoj opatiji 2. juna 1953. godine, nakon što je nasledila presto posle smrti oca, kralja Džordža VI. Njeno krunisanje bilo je prvo koje je u potpunosti prenošeno na televiziji, a ceremoniju je pratilo 27 miliona ljudi.
Haljina za krunisanje – istorijski komad britanske mode
Haljina u kojoj je Kraljica Elizabeta II krunisana, smatra se jednim od najznačajnijih komada britanske odeće stvorenih u 20. veku. Istovremeno tradicionalna po svojoj nameni i savremena po dizajnu, ona predstavlja spoj istorijskog nasleđa i modernog izraza.
Za njen dizajn bio je zadužen Norman Hartnel, jedan od vodećih britanskih modnih kreatora tog vremena. Prema njegovim rečima, dobio je značajnu slobodu da istražuje prethodna krunisanja i inspiraciju pronađe u „oltarskim odećama i svetim odeždama i svemu nebeskom što bi moglo biti izvezeno na haljini kojoj je suđeno da bude istorijska“.
Posebna pažnja posvećena je i tome kako će haljina izgledati pod svetlima kamera, imajući u vidu televizijski prenos ceremonije.
Kraljica je naglasila da haljina treba da prati liniju njene venčanice, koju je takođe dizajnirao Hartnel, kao i da bude izrađena od belog satena. Od osam predloženih rešenja, odabrala je osmi dizajn, ali je sama uticala na njegov konačan izgled insistirajući na dodavanju obojenih svilenih vlakana u zlatni i srebrni vez.
Na taj način napravljen je otklon od dotadašnje prakse, budući da su ranije haljine za krunisanje bile ograničene isključivo na zlatni ili srebrni vez. Dodatno, kraljica je zahtevala da se, pored tradicionalnih simbola Ujedinjenog Kraljevstva – ruže, čička i deteline – uključe i simboli Australije, Novog Zelanda, Kanade, Indije, Pakistana, Šri Lanke i Južne Afrike.
Na izložbi je prikazana i haljina u kojoj je kraljica učestvovala u filmu o Džejmsu Bondu u društvu Danijela Krejga.
Nakon opsežnog istraživanja izrađeni su uzorci svih simbola, koji su poslati na odobrenje, a konačna skica haljine, zajedno sa vezom, bila je gotova do oktobra 1952. godine. Hartnel je finalnu verziju predstavio javnosti dan uoči krunisanja, a posebna skica pripremljena je kao poklon kraljici.
Vrhunac zanatstva i veština
Izrada haljine zahtevala je izuzetnu veštinu brojnih učesnika. Pored Hartnela, u procesu su učestvovali i njegov asistent Ijan Tomas, madam Izabel, šefica radionice zadužena za konstrukciju, kao i Edi Duli, koja je rukovodila izradom veza.
Svila je proizvedena na farmi ledi Hart Dajk u Lulingstonu u Kentu, dok je saten boje slonovače tkan u kompaniji „Warner & Sons“ u Eseksu.
Konstrukcija koja drži haljinu, bila je od presudnog značaja, kako bi se postigla željena forma krinoline i kako bi se izdržala težina bogato izvezene dekoracije. Donji deo sa blagim šlepom izrađen je sa podlogom od kremastog tafta, ojačanog konjskom dlakom i lanom.
Fotograf Sesil Biton opisao je u svojim dnevnicima utisak koji je haljina ostavljala tokom kraljičinog kretanja u Vestminsterskoj opatiji, beležeći da ona, „dok hoda, dozvoljava svojoj teškoj haljini da se njiše napred-nazad dajući prelep ritmički efekat“.
Izložba ne predstavlja samo pregled garderobe, već i dublji uvid u odnos između mode, identiteta i istorije, pokazujući kako je stil Kraljica Elizabeta II postao jedan od ključnih elemenata njene javne uloge i trajnog nasleđa.
(RTS)