Upravo je ta osobina stvorila i najveće podele oko njega. Njegova politička borba protiv levice i komunizma pretvorila je čoveka kojeg su mnogi smatrali inovatorom u jednu od najkontroverznijih figura savremene Italije. Za jedne je bio simbol preduzetničkog genija i modernizacije, a za druge oličenje političkog i medijskog uticaja koji je trebalo zaustaviti.
Ali, bez obzira na političke podele, jedna činjenica ostaje: Berluskoni je promenio način na koji se televizija u Italiji proizvodi, prodaje i doživljava.
Od Kanala 5 do stvaranja privatne televizijske imperije
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina Italija je imala televizijski sistem u kojem je državna televizija RAI bila dominantna. Berluskoni je promenio pravila igre stvaranjem privatnih televizijskih mreža koje su ponudile drugačiji model: zabavu, velike šou-programe, serije, sport i agresivnu komercijalnu strategiju.
Kanal 5, Italija 1 i Retequattro (Retekvatro) postali su simboli nove ere italijanske televizije. Berluskoni nije samo napravio televizijske kanale već je stvorio čitav sistem u kojem su sadržaj, marketing i oglašavanje bili povezani u jednu poslovnu mašinu. Tokom narednih decenija Medijaset je izrastao u jednu od najvažnijih medijskih grupa u Evropi. Međutim, pod rukovodstvom njegovog sina Pjersilvija Berluskonija, cilj više nije bila samo dominacija na italijanskom tržištu. Nova ambicija bila je evropska.
Od Medijaseta do MFE – MediaForEurope
Ta transformacija dovela je do stvaranja MFE – MediaForEurope, holding kompanije sa sedištem u Holandiji, koja objedinjuje televizijske, digitalne i reklamne aktivnosti grupe. Strategija je jasna: tradicionalna televizija više nije dovoljna. Budućnost pripada kombinaciji televizije, digitalnih platformi, proizvodnje sadržaja i velikog evropskog tržišta oglašavanja. Danas MFE direktno posluje u šest evropskih zemalja: Italiji, Španiji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Portugaliji.
U Italiji ostaje istorijsko središte grupe: televizijske mreže Medijaseta, produkcioni centar u Kolonjo Moncezeu kod Milana i filmska kompanija Meduza film. U Španiji grupa posluje preko Medijaset Espanje, vlasnika poznatih kanala Telesinko i Kuatro. Najvažniji strateški potez poslednjih godina bio je ulazak u nemački ProSiebenSat.1, jednu od najvećih privatnih televizijskih grupa u Evropi. Time je MFE napravio veliki korak ka stvaranju panevropskog medijskog sistema.
Najnovije širenje odnosi se na Portugaliju, gde je MFE ušao u vlasništvo grupe Impresa, vlasnika televizijskih kanala SIC i drugih medijskih izdanja. Time je zaokruženo prisustvo na šest evropskih tržišta.
Milijarde evra, hiljade zaposlenih i stotine miliona gledalaca
Razmera današnjeg sistema mnogo je veća od televizije koju je Berluskoni pokrenuo osamdesetih godina. MFE, računajući prošireni evropski perimetar, ostvaruje oko 6,7 milijardi evra proforma prihoda. Grupa i povezana društva zapošljavaju više od 10.000 ljudi širom Evrope. Ali prava vrednost ovog sistema nije samo u prihodima. MFE pokušava da objedini televiziju, digitalne sadržaje, sport, radio, filmsku produkciju i oglašavanje u jedinstvenu evropsku platformu. Cilj je da kompanija postane partner velikim međunarodnim oglašivačima koji više ne žele odvojene kampanje u svakoj zemlji, već jednu evropsku ponudu koja može da dosegne stotine miliona ljudi.
Od italijanske televizije do evropske reklamne platforme
MFE Advertising danas pokušava da promeni način na koji se prodaje televizijsko oglašavanje. Model je jednostavan: nacionalne televizije nastavljaju da posluju u svojim zemljama, ali MFE želi da ponudi međunarodnim kompanijama mogućnost da preko jedne platforme planiraju kampanje širom Evrope. Grupa govori o mreži koja obuhvata stotine televizijskih kanala, digitalnih brendova i radio-platformi, sa potencijalnim dometom od više stotina miliona evropskih građana. To je pokušaj da se tradicionalna televizija prilagodi svetu u kojem dominiraju Netfliks, Jutjub i velike tehnološke kompanije.
Čovek koji je uvek bio u centru pažnje
Berluskoni je tokom života bio čovek suprotnosti. Za neke vizionar, za druge kontroverzna figura. Za jedne simbol uspeha, za druge primer prevelike koncentracije moći. Ali jedna stvar mu se ne može osporiti: umeo je da bude u centru pažnje. Bio je protagonista, a ne posmatrač. Predmet ljubavi i mržnje, pohvala i kritika. Sve i njegova suprotnost. Imao je stalnu potrebu da iznenadi, osvoji publiku i ostavi utisak. To se videlo čak i u privatnim susretima, poput poseta njegovoj vili Gerneto u Brijanci, gde su gosti prolazili kroz prostorije pune umetničkih dela, knjiga, predmeta i detalja koje je sam birao. Svaki element imao je svoju priču i namenu: da izazove emociju.
Nasleđe koje još traje
Dve godine nakon njegove smrti jasno je da Berluskoni i dalje izaziva snažne reakcije. Njegovi protivnici ga možda više nemaju kao političku metu, ali njegovo medijsko nasleđe nastavlja da se razvija zahvaljujući njegovom sinu Pjersilviju. Od čoveka koji je promenio italijansku televiziju do kompanije koja želi da stvori evropskog medijskog šampiona, priča o Berluskonijevoj televiziji više nije samo priča o Italiji. To je priča o pokušaju da jedan evropski model televizije pronađe svoje mesto u vremenu globalnih digitalnih platformi.
(RTS)