Miljković je i dalje je vlasnik najskupljeg transfera u istoriji odbojke. „Sportska karijera se završila, zatvorila su se jedna vrata, otvorila su se druga. Nove mogućnosti sam kreirao, pa su se na kraju i desile“, kaže Miljković.
Podseća da novac od velikog transfera u Italiju 2000. godine nije išao njemu lično, ali priznaje da je takav epilog bio potvrda da je na pravom putu.
Još kao dečak lepio je postere i sakupljao sličice reprezentacije i zamišljao sebe kao člana. Taj san ostvario je 1998. godine, kada je postao deo nacionalnog tima koji je osvojio srebro na Svetskom prvenstvu u Japanu.
Bio je najmlađi u čuvenoj „zlatnoj generaciji“, koja je krunisana olimpijskim zlatom 2000. godine na Igrama u Sidneju.
„Sreća je spoj pripreme i prilike. Kada sam 1998. dobio šansu u reprezentaciji, moj put je krenuo uzlazno“, ističe Miljković.
Njegova karijera je trajala punih 17 sezona, a od sporta se oprostio kao šampion, osvojivši titulu u Turskoj 2017. godine.
Odbrojavanje počinje prvim ugovorom
U knjizi koju je nedavno objavio, Miljković piše da od prvog profesionalnog ugovora sportisti počinju da odbrojavaju vreme do kraja karijere.
„To sam shvatio vrlo brzo po odlasku u inostranstvo. Sat počinje da otkucava unazad, samo je pitanje koliko će trajati“, kaže on.
Upravo zato je već tokom igračkih dana počeo da razmišlja o finansijama i životu posle sporta. Slušajući iskustva starijih kolega, shvatio je da mnogi ponavljaju iste greške. Odlučio je da ih on ne ponovi.
Iako je kao mladić želeo da postane arhitekta, život ga je odveo u drugom pravcu – u svet finansija. Danas, sa porodicom živi u Švajcarskoj i bavi se savetovanjem, koristeći kontakte i iskustvo stečeno tokom dve decenije igranja na tri kontinenta.
„Cilj knjige nije da uplašim sportiste, već da im iz prve ruke prenesem iskustvo. Da se zapitaju – šta posle?“
Pravi život može da počne i posle jedne profesionalne karijere
Miljković naglašava da sport nikada nije doživljavao kao ceo svoj život, već kao njegov važan deo: „Pravi život nastavlja se posle karijere. I treba da bude podjednako lep“.
Iako mu prija kada ga ljudi zaustave na ulici i kažu da su uživali gledajući ga, od 5. maja 2017. godine više nije profesionalno u sali. Povremeno trenira rekreativce, ali ga danas ispunjavaju drugačiji izazovi.
Simbolično, ispunio je i jednu dečačku želju – vozio je „ferari“. Brzo je, međutim, shvatio da su mu porodica i stabilnost važniji od statusa: „Neke druge stvari postanu bitnije.“
Na pitanje da li voli da prognozira ishode velikih utakmica, kratko odgovara: „Ne volim da prognoziram. Volim da pobedi onaj ko je spremniji“.
U knjizi, iako je prvenstveno namenjena sportistima, autor poručuje da se u sadržaju može prepoznati svako ko razmišlja o karijeri, novcu i životnim izborima.
(RTS)