„Mislim da sam ja prilično bila elastična u tom smislu da nešto ne sugerišem. Jeste, bili smo jednoglasni i to je bitno. Verovatno ima onih koje smo oštetili. To uvek biva. Nehotično, nesvesno. Jer i to je jedan moment kada i sugestivnost igra neku ulogu i kada jednostavno nekoga više zapamtite, nekoga manje, mada smo se zaista trudili da nikoga ne oštetimo“, naglašava gošća Beogradske hronike.
Dodaje da što se nje tiče kada procenjuje kvalitet neke pesme, ona mora da ostavi kompletan ustisak da bi bila uspešna. Njoj je najbitnija potka, odnosno tekst.
„Strašno sam uvek obraćala pažnju na tekstove. Ja sam sarađivala sa Radmilom Mudrinić koja je imala tzv. primenjenu poeziju, koju je odlično pisala. I te su pesme bile na ivici poetskog. Nije bilo izleta u nešto što je banalno i što može da se podvede pod šund. Bivalo je tu manje, ili više dobrih tekstova i melodija, ali uglavnom sam se trudila da to budu dobri, kvalitetni tekstovi“, ističe naša poznata glumica i pevačica.
Topolska 18
Od pesme Topolska 18 prošle su tačno 32 godine, ali stihove svi još pamtimo. Pesma je nastala igrom slučaja za potrebe serije Srećni ljudi, a napisala ju je osoba koja nije pesnik.
„Izašla je sada i knjiga, i moram da spomenem gospodina Dušana Savića, koji je došao iz Švajcarske, a koji je inače živeo u Topolskoj, sa nekim svojim drugarima sastajući se tu. Oni su tu živeli neke svoje najlepše dane u mladosti i želeli su to da zabeleže i pozvali su me i na promociju i da kažem nešto o toj pesmi. Tako da je čak i knjiga izašla, i to je isto jako lepa stvar, da nešto što ste uradili, živi“, navodi Snežana Savić.
Glumica i pevačica – pevačica i glumica
Zanimljivo je da je čak i u Bi-Bi-Sijevoj seriji sa Kenet Branom i Emom Tompson, igrala poznatu rumunsku pevačicu, šanjsonerku Mariju Tanase, i uživo je otpevala jedu veoma tešku baladu na rumunskom jeziku.
„Dakle, moja osnovna vokacija, to je gluma koju sam završila zapravo, a pesma se dogodila. Moj izlet u diskografiju, zaista je bio slučajan, bez moje neke velike želje, volje, angažmana. Nekako se to samo od sebe otvaralo i ja sam izlazila u susret tim nekim ponudama, iskustvima koja su za mene bila nova“, objašnjava gošća Beogradske hronike.
Ipak, napominje da je pozorište trpelo jer nije stizala da se više posveti pozorištu, zbog čega danas žali, jer je neke uloge zauvek izgubila, a želela je da ih odigra.
Povratak na scenu Ateljea 212
Snežana Savić se na scenu Ateljea 212 vraća u predstavi Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo po tekstu Mirjane Drljević, u režiji Bojane Lazić. Inače, Savićeva je snimila audio-verziju ove knjige po kojoj je nastala predstava.
„Igra divna ekipa divnih glumica: Anja Mandić, Aleksandra Janković, Rada Tomović i Borjanka Ljumović i ja. Znači, ženska predstava, ženska ekipa.“
Na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici, Snežana Savić ističe da ipak voli što je aktivna i što nije samo u kući, mada joj je tamo najugodnije i najlagodnije. Ali voli što se vratila u pozorište, što i dalje radi i u ovom životnom dobu. Sve je to jako raduje i veoma ispunjava.
(RTS)