Vest o postignutom dogovoru omogućila je Trampu da u posebno slavljeničkom raspoloženju napusti Belu kuću i uputi se ka borilačkom spektaklu. U privremenoj areni, postavljenoj ispod metalne konstrukcije zvane „Kandža“, koja podseća na svemirski brod i opremljena je rasvetom, ozvučenjem i velikim ekranima, pridružili su mu se članovi kabineta, republikanski zakonodavci i više od 4.000 gledalaca.
Prvi čovek Bele kuće nastojao je da nedeljni događaj, koji je obuhvatio sedam borbi i trajao do posle ponoći, poveže sa višemesečnim obeležavanjem 250. godišnjice potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti SAD.
Međutim, mnogi smatraju da je priredba u većoj meri bila posvećena samom Trampu. Čak je i samit Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja pomeren kako bi predsednik mogao da prisustvuje slavlju, a zatim direktno otputovao u Francusku na sastanke.
Te salutant!
Osim članova kabineta i republikanskih zakonodavaca, Tramp je ispred oktogona bio okružen i brojnim članovima porodice, ali i moćnicima poput osnivača „Fejsbuka“ Marka Zakerberga i direktora kompanije „Paramaunt Skajdens“ Dejvida Elisona.
Tokom intoniranja američke himne, vojni avioni preleteli su iznad Bele kuće.
U prvoj od sedam borbi sastali su se Brazilac Dijego Lopes i Amerikanac Stiv Garsija. Brazilac je odneo pobedu, a nakon trijumfa popeo se na ogradu oktagona, što je izazvalo oduševljenje publike.
Centralna borba bio je okršaj između Sirila Gana i Aleksa Pereire, u kom je Gan dominirao nad Brazilcem. Sudija Herb Din bio je primoran da prekine borbu tehničkim nokautom u petoj rundi.
Prizori boraca koji se zagrevaju unutar Bele kuće i potom lagano silaze sa Trumanovog balkona, mnogi ogrnuti američkom zastavom, bili su, najblaže rečeno, neobičan spektakl.
Za Trampa, međutim, ovakav događaj savršeno se uklapa u njegov imidž.
Surovi borilački sport poklapa se sa Trampovim političkim stilom, obeleženog konfrontacijama i beskompromisnim pristupom. Pogrdni nadimci na nivou onih osnovne i srednje škole, javne prozivke protivnika, pa čak i pozivi na hapšenja i krivična gonjenja sudija i državnih tužilaca, takoreći su modus operandi američkog predsednika.
Naravno, ni gladijatori nisu propustili šansu da pozdrave i zahvale se predsedniku. Nakon pobede nad sunarodnikom Kajlom Daukausom, borac Bo Nikal uputio je pohvale predsedniku.
„Moram da se zahvalim predsedniku Trampu za ovo“, rekao je Nikal, dodajući da je predsednik „posebna osoba“.
„Hleba i igara“ u Trampovom stilu
Međutim, ono u čemu je Tramp izvrstan je sposobnost da skrene pažnju javnosti sa problema sa kojima se suočava njegova administracija.
Dok je rat sa Iranom trajao i pored predsednikovih uveravanja da je kraj blizu, cene goriva su naglo rasle. Ponovo se pojavila zabrinutost zbog inflacije, Trampov rejting je u padu, što je, prema kritičarima, doprinelo tome da rođendanska proslava u Beloj kući posluži kao svojevrsna distrakcija.
„Sve je ovo skretanje pažnje“, ocenio je za agenciju AP Majk Fontejn, profesor klasičnih studija na Univerzitetu „Kornel“, upoređujući događaj sa gladijatorskim igrama u starom Rimu, kada su surove borbe služile za zabavu naroda, jačanje popularnosti vladara i sprečavanje društvenih nemira.
„Ovo je klasična strategija. U starom Rimu postojala je izreka: ‘Hleba i igara’“, dodao je Fontejn.
Parafrazirajući reči senatora iz Skotovog Gladijatora: „Kucajuće srca Rima nije mermer u Senatu, već pesak u Koloseumu“.
Tramp tvrdi da je UFC finansirao događaj, ali ukupni troškovi nisu objavljeni.
Američka Nacionalna služba parkova navela je u sudskom podnesku da je u organizaciju uloženo više od 60 miliona dolara i desetine hiljada radnih sati, dok je sedam državnih agencija stavilo na raspolaganje značajne resurse i ljudstvo.
(RTS)