Decenijama nakon sahrane Josipa Broza Tita i dalje se kruže brojne teorije o njegovom životu i smrti. Jedna od ovih nerešenih misterija je zašto njegova grobnica nema petokraku, simbol pod kojim se godinama borio i vladao. Najverovatnije objašnjenje leži u činjenici da je projektant mauzoleja, inženjer Dragomir Gavrilović, bio impresioniran jednostavnim nadgrobnim spomenicima u Engleskoj. Tamo je video kako su čak i velikom Vilijamu Šekspiru na grobu napisane samo godine rođenja i smrti zajedno sa svojim imenom i prezimenom. Tako je i Josipu Brozu Titu dao natpis u tom stilu.
Drugu teoriju iznio je Titov unuk Josip Joško Broz prije nekoliko godina za portal znet.hr: „Zato što greškom prilikom sahrane, kada je pravljena prva verzija, nije postavljena ploča, već je napravljena iz dva dela, kao kutija prepolovljena. A kasnije se petokraka nije mogla dodati jer bi došla u sredinu i bila bi postavljena u potpunosti na tacno bi bila postavljena ukrivo. Posle toga se na onoj gromadi koja je stavljena potpuno zaboravilo na to“. Treća, mnogo zabavnija i manje verovatna teza tvrdi da je Tito bio tajni vernik. Slovenački pisac Žarko Petan u svojoj knjizi „Čudesni život Josipa Broza Tita“ tvrdi da je Tito pre smrti tražio sveštenika u ljubljanskoj bolnici 1980. godine.
„Dok je Josip Broz ležao u ljubljanskom Kliničkom centru“, piše Petan, „februara 1980. hteo je da razgovara sa sveštenikom! Crkva je taj zadatak poverila svešteniku Frančeku Križniku, tada poznatom i javnom protivniku ateizma. Križnik se uputio na poziv u Klinički centar, ali sigurnosna služba Titovih čuvara nije dopustila prilaz Brozu. Kad je Tito ponovio želju, poslali su po sveštenika, koji je otišao u bolnicu i obavio dugi razgovor s Josipom Brozom. Ubrzo, u martu, otac Križnik je otišao na studijsko putovanje u SR Nemačku, gde je 28. marta pod nerazjašnjenim okolnostima preminuo pod kamionom kod Diseldorfa. Očigledno je da je struktura vojne policije KOS-a htela da trajno zataška nemilu priču o tom sastanku“, napisao je Petan, a prenosi Večernji list.
Međutim, slučaj je u jesen 1980. godine u Beogradu pomenuo jezuit Anton Župančić, koji je tada delovao u jugoslovenskoj prestonici. I sam Petan je bio upozoren na nešto drugo. „Mesec-dva nakon objavljivanja moje prve knjige o Titu, Veseli diktator, u leto 1994., u svom poštanskom sandučetu pronašao sam anonimnu poruku pod naslovom Dodatak knjizi Veseli diktator.
Nisam do danas našao nijednog proverenog dokaza, ali sam se domogao informacije da je Franček Križnik otputovao u inostranstvo jer su ga u Sloveniji progonili, a kraj Diseldorfa se autom na ravnom putu zabio direktno u kamion.“
Iako Petan iskreno priznaje da nema čvrstih dokaza, brojni detalji iz Brozove biografije su u skladu sa njegovim otkrićem i umnogome doprinose ideji da je Tito bio neka vrsta mistika, čak i sklon hrišćanskom verovanju.
Neki svedoci su se kasnije prisećali da je Tito bio tajni vernik i hrišćanski mistik. Jedan od njih je bio Đilas. Vraćajući se sa Kidričeve sahrane Plavim vozom u Beograd, Đilas se podrugljivo dotakao teme zagrobnog života. Tito ga je oštro prekinuo: „Nemoj o tome! Ko zna šta je to!“ A kada su spalili Kardeljevo telo, Tito je prokomentarisao da je trebalo da ga sahrane na stari hrišćanski način. Tito je bio najdirektniji u Zagrebu 1945. godine, kada je pozvao katoličke biskupe na sastanak kako bi ih naterao da se distanciraju od Stepinca. Na karakteristično lukav način dao im je do znanja da je i on „katolik i Hrvat“. I to je ponovio navodno dva dana kasnije na tajnom sastanku sa samim Stepincem. Tito je od rane mladosti rado pripovedao kako ga je kao oltarnika ošamario paroh jer mu nije pomogao da brzo i vešto obuče odeždu u sakristiji. „Tako sam postao ateista“, objasnio je.
Najveća misterija s tim u vezi je što na njegovom grobu u Kući cveća nema zvezde petokrake, prvog simbola komunističke ideologije koji su jugoslovenski komunisti postavili u sredinu državne zastave i ispod koje su stradali mnogi partizani, a posle rata sa njom su sahranjeni i članovi partije.
(Krstarica)