Iako je strah osećaj koji najradije ne želimo da doživimo, on nas prati u životu i ne možete ga izbeći
Postoje neke prednosti ovog osećanja, ali kada nismo u mogućnosti da se nosimo sa tim, on počinje da dominira i utiče na život. Neke navike vam govore da li je strah preuzeo previše kontrole u vašem životu.
Osećanje straha nekada može biti od pomoći jer nas štiti od opasnosti, čini nas opreznim i tera nas da dvaput razmislimo pre nego što učinimo nešto. I to je dobro. Međutim, kada strah postane dominantan, gubimo se. Dešava se da prestanemo da se krećemo napred, da se ne razvijamo, a naš život nije lep. Strah može da obuzme čoveka, a to se često dešava neprimetno.
Ti si perfekcionista
Ljubav prema redu i dovršavanju stvari do kraja su veoma dobre osobine, jer vam omogućavaju da kontrolišete svakodnevni život. S druge strane, preterani perfekcionizam, koji utiče na prevelika očekivanja od sebe, na potrebu da se bude savršen, može biti posledica straha. Preterani, čak i morbidni perfekcionizam može se javiti kada nas prati strah da ne pogrešimo, da ne uspemo ili da nas drugi ljudi negativno ocene. Često se pojavljuje kod ljudi koji su u detinjstvu bili preterano kritikovani.
Ne napuštate svoju zonu udobnosti
Ima smisla odupreti se činjenju rizičnih stvari jer to ograničava mogućnost da sebi naudite ili napravite pogrešan izbor.
Ako je nespremnost za promenu veoma jaka, to može izazvati stagnaciju u životu i ograničiti mogućnost razvoja. Takav stav može biti jedan od simptoma straha od izlaska iz zone komfora, koji se, međutim, u životu ne može izbeći.
Imate jaku potrebu za kontrolom
Potreba za preuzimanjem kontrole nad svakim aspektom života može proizaći iz straha od neuspeha, negativnog prosuđivanja ili odbijanja. Pokušaj da kontrolišete sve troši energiju i može dovesti do frustracije, nesigurnosti i anksioznosti. To je jednostavan način da izgubite osećaj sigurnosti.
Ne govorite ono o čemu zapravo mislite
Izbegavate da direktno govorite o onome što mislite, krijete svoja osećanja. Trudite se da ne kažete nešto neprijatno ponašajući se kao diplomata. Ovo može biti rezultat niskog samopoštovanja i straha od toga da vas drugi osude.
Zadatke odlažete za kasnije
Odlaganje dužnosti za kasnije može biti rezultat, između ostalog iz straha da će nešto ispasti previše teško, previše upijajuće ili odgovorno. Odlaganje je nezgodno jer ne donosi rešenje i često samo jača postojeći strah.
Ako gore navedena ponašanja postanu dosadna, potrebno je razmotriti njihove uzroke. Strah koji nas prati može biti jedan od njih. Na sreću, niko nije osuđen na to, jer se s tim možete suočiti sami, iako to nije lak zadatak. Kada je teško samostalno da se nosite sa ovim zadatkom, vredi se konsultovati sa psihologom koji će vas podržati stručnim znanjem.
(Krstarica)