Sreća je nešto što se može trenirati i možete uključiti najbolje navike u svoju rutinu da biste bili srećniji. Jedna osoba koja ima savet o tome je Matje Rikar, poznat kao najsrećniji čovek na svetu, koji je napustio karijeru molekularnog biologa da bi sledio budističku religiju.
Na kraju krajeva, kao savetnik Dalaj Lame, on deli tri saveta za postizanje sreće. To su tri jednostavne radnje koje ne zavise od novca i koje odmah povećavaju blagostanje.
Savet za sreću, prema savetniku Dalaj Lame
Strpljenje je sve
Za Rikara, strpljenje je suštinska vrlina u potrazi za srećom. On koristi metaforu voća da objasni da je za razvoj prave sreće potrebno vreme. Drugim rečima, ova perspektiva sugeriše da žurba ka sreći može biti štetna.
Stoga, strpljenje postaje neophodan sastojak u negovanju kvaliteta koji vode do istinskog blagostanja. Na ovaj način, potraga za srećom ne bi trebalo da bude neposredna želja, već stalna posvećenost ličnom rastu.
Moć mentalnog treninga
Još jedan Rikardov savet je da trenirate svoj um da biste postigli sreću. On sugeriše da, baš kao što učimo da vozimo bicikl ili kuvamo, možemo trenirati svoj um da razvija saosećanje i altruizam.
Dakle, ova praksa ne samo da menja naš mozak, već nas i transformiše u srećnije ljude. Promena je moguća kroz redovne mentalne vežbe, koje pomažu u oblikovanju našeg mozga za pozitivnije i konstruktivnije reakcije.
Svakodnevno praktikovanje sreće
Rikard tvrdi da je dosledna praksa neophodna za trajnu sreću. On upoređuje ovaj proces sa brigom o biljkama, kojima je potrebna svakodnevna pažnja da bi napredovale. Stoga su kratke, česte seanse meditacije efikasnije od sporadičnih praksi.
Ovaj pristup aktivira neuroplastičnost, omogućavajući sreći da postane trajnije stanje uma. Na kraju krajeva, ova praksa podržava razvoj kvaliteta neophodnih za srećniji život.
Uticaj bogatstva na sreću, prema nauci
Uprkos Rikardovim učenjima, nauka predstavlja zanimljiv kontraargument. Na kraju krajeva, istraživanja sa Univerziteta u Pensilvaniji sugerišu da bogatstvo značajno utiče na nivo sreće osobe.
Studija otkriva da, suprotno uvreženom verovanju, ne postoji gornja granica prihoda nakon koje sreća više ne bi rasla. Ovo stoga dovodi u pitanje ideju da sreća zavisi isključivo od ličnog rasta i mentalnog treninga. Stoga, odnos između bogatstva i blagostanja ostaje složeno pitanje, pokazujući da različiti faktori mogu doprineti ličnom blagostanju.
(Krstarica)