Sreća je jedan od ciljeva koje je velika većina ljudi imala i želela hiljadama godina. Danas to ostaje centralna tema razmišljanja i debate, kako u javnoj tako i u privatnoj sferi. Kraljevska španska akademija (RAE) definiše sreću kao „stanje uma koje je zadovoljno posedovanjem dobra“, kao i „zadovoljstvo, dobro osećanje i blaženstvo“. Prema mišljenju stručnjaka, postoje uobičajene fraze koje mogu pokazati da osoba nije zadovoljna svojim životom.
Preston Ni je učitelj, privatni trener i autor knjige „Uspeh u komunikaciji sa četiri tipa ličnosti“ i „Kako efikasno komunicirati i nositi se sa teškim ljudima“, objavio je članak u Psychology Today u kojem je predstavio osam uobičajenih negativnih misli nesrećnih ljudi. U tom smislu, on je uverio da hronični negativni stavovi mogu uticati na zdravlje, sreću i blagostanje.
Ovo su fraze koje nesrećni ljudi govore, prema psihologiji
„Nisam dovoljno dobar…“, „Ne mogu…“, „Nisam samouveren…“, „Nemam ono što je potrebno…“ i „Neću uspeti…“ označavaju samodestruktivni govor. Ove misli smanjuju lično samopouzdanje, umanjuju performanse, minimiziraju nečiji potencijal i na kraju sabotiraju svaku šansu za uspeh u bilo čemu da pokušamo da postignemo.
„Ako nešto može da krene naopako, sigurno će mi se dogoditi“
Još jedna uobičajena misao je „Mora da sam uradio nešto pogrešno“. To uključuje stvaranje negativnih pretpostavki i jedan je od najčešćih oblika negativnog razmišljanja. Za mnoge nesrećne ljude, ovaj stav „čaša poluprazna“ je uobičajen i automatski.
„Način na koji odaberete da se povežete sa svojim okolnostima je ono što čini iskustvo pozitivnim ili negativnim. Ovaj izbor vas može trenutno učiniti jačim ili slabijim, srećnijim ili tužnijim, osnaženim ili žrtvama“, objašnjava stručnjak.
„Nikada neću biti tako uspešan kao on/ona.“
I druge uobičajene poput:
„Zašto su svi sređeni u životu osim mene?“
„Pogledajte sve što je postigao, a ja sam još uvek zaglavljen“
„Uvek je srećan, ne znam kako to radi“
„Ona je mnogo lepša od mene“
„Već bi trebalo da imam kuću, kao i moji prijatelji“
„Svako ima partnera, a ja sam i dalje sam“
„Moj život je nered u poređenju sa životom svih ostalih.“
Nenaklonjeno upoređivanje sa drugima jedan je od najlakših i najčešćih načina da se osećate loše u vezi sa sobom.
„Da samo nisam napravio tu grešku, sve bi bilo drugačije.“
I druge slične fraze poput
„Ne mogu da prestanem da razmišljam o tome šta sam izgubio“
„Uvek zabrljam stvari… Nikada se neću promeniti“ predstavljaju negativnu konstrukciju na prošlost, obrazac razmišljanja koji sprečava kretanje napred. Specijalista objašnjava da moramo učiti iz prošlosti, ali ne smemo ostati zarobljeni u onome što se dogodilo.
„Uvek se osećam loše, bez obzira šta radim.“
Ova vrsta fraze stavlja moć situacije u ruke druge osobe, ostavljajući osobu koja to govori u pasivnoj ulozi ili ulozi žrtve i odražava negativna uverenja o teškim ljudima.
„Nikada nisam imao prilike koje su imali drugi, zato sam ovakav“.
Želja da okrive druge je još jedna karakteristika nesrećnih ljudi.
„Da su moji roditelji bili drugačiji, danas bih bio srećan“
„Moj bivši je kriv što sada nikome ne verujem“ su druge vrlo česte izjave.
Krivica se može definisati kao okrivljavanje drugih za lične nesreće i zauzimanje pozicije žrtve.
„Nikada sebi neću oprostiti ono što sam uradio.“
Predstavlja borbu da oprostite sebi, uobičajenu emocionalnu prepreku koja podstiče krivicu i otežava izlečenje. Preston Ni naglašava da „svako ima priliku da izbegne ponavljanje prošlih grešaka i napravi pozitivnu razliku za sebe i druge“.
„Uplašen sam, ne znam da li ću to moći.“
Strah od neuspeha je usko povezan sa savršenstvom i izaziva veliki pritisak. „Koliko god se trudili, jednostavno nije ljudski biti savršen“, zaključuje specijalista.
Konačno, Preston Ni zaključuje da svi s vremena na vreme doživljavamo negativne misli, ali ključ leži u tome kako se nosimo sa svojim stavom prema određenim događajima. Ovo može napraviti razliku između: poverenja i straha; nade i očaja; dominacija i viktimizacija; i, sreće i nesreće
(Krstarica)