Ljudska inteligencija je složen i višestruki kvalitet, na koji utiču genetski faktori, faktori životne sredine i ponašanja. Međutim, određeni obrasci ponašanja mogu biti povezani sa nižim nivoima inteligencije.
Analiza korišćenjem modela veštačke inteligencije obučenih za otkrivanje obrazaca ponašanja i jezika u hiljadama naučnih publikacija identifikovala je naviku koja se ponavlja među ljudima sa nižim intelektualnim performansama. ChatGPT je obradio recenzirane studije, kao što su rad Dunninga i Krugera (1999) o pristrasnosti precenjivanja sposobnosti i istraživanje Kerol Dvek (2006) o načinu razmišljanja rasta, kako bi se zaključilo da su izbegavanje intelektualnih izazova i odupiranje kontinuiranom učenju konzistentni znaci lošeg kognitivnog razvoja.
Izbegavanje izazova i odupiranje učenju: znak upozorenja
Izbegavanje situacija koje zahtevaju kognitivni napor je ponašanje koje može ograničiti intelektualni razvoj. Prema psihologu Kerol Dvek, autorki knjige Mindset: The New Psichology of Success, ljudi sa „fiksnim načinom razmišljanja“ veruju da je inteligencija nepromenljiva karakteristika, koja ih navodi da izbegavaju izazove iz straha od neuspeha. Nasuprot tome, oni sa „razmišljanjem o rastu“ vide izazove kao priliku za učenje i poboljšanje. Ova razlika u odnosu prema učenju može značajno uticati na intelektualni razvoj osobe.
Daning-Krugerov efekat: precenjivanje sopstvenih sposobnosti
Još jedan srodni fenomen je Daning-Krugerov efekat, kognitivna pristrasnost u kojoj pojedinci sa ograničenim vještinama imaju tendenciju da precijene svoje kompetencije. Ovaj efekat opisali su psiholozi Dejvid Daning i Džastin Kruger 1999. godine, koji su otkrili da ljudi koji imaju loš učinak u oblastima kao što su logika i gramatika često veruju da rade iznad proseka. Ovo precenjivanje može sprečiti prepoznavanje sopstvenih ograničenja i, stoga, ometati učenje i lično usavršavanje.
Druge navike koje mogu uticati na inteligenciju
Pored izbegavanja izazova i precenjivanja sopstvenih sposobnosti, postoje i druge navike koje mogu biti povezane sa nižim nivoom inteligencije:
Konstantan multitasking: Obavljanje više zadataka istovremeno može smanjiti efikasnost i uticati na kratkoročno pamćenje.
Nedostatak radoznalosti: Nedostatak interesovanja za učenje novih stvari može ograničiti intelektualni razvoj.
Često odugovlačenje: Odlaganje važnih zadataka može odražavati poteškoće u upravljanju vremenom i donošenju odluka.
Prekomerna potrošnja šećera: Ishrana bogata šećerom može negativno uticati na pamćenje i sposobnost učenja.
(Krstarica)