Pravljenje gravira u bakru je na ovim prostorima drevna umetnost, prenosi se s generacije na generaciju, a poreklo vodi iz numidijanskog perioda.
„Počeo sam da se bavim bakrorezom 1969. godine, zajedno sa generacijama zanatlija. Neki su postali majstori tog zanata. Tokom 60-ih i 70-ih godina sirovine su bile dostupne, dok smo 80-ih bili prisiljeni da koristimo cink kao osnovno sredstvo za rad. Tada je bilo pet hiljada zanatlija, davali smo sve od sebe da očuvamo to numidijansko nasleđe živim“, rekao je Samid Haleji, majstor u bakrorezu.
U ulici Bardo u centru grada, i dalje radi 500 zanatlija koji se bave bakrorezom. Čine sve da očuvaju zanat i pored nedostatka sirovina.
„Počeo sam veoma mlad 1978. godine, stekao veštine zbog stalnog kontakta sa drugim zanatlijama. U 60. godini i dalje radim“, istakao je Husein Salah, majstor u bakrorezu.
Bakar kao sirovina nije jeftin, a zanatlijama je teško da ostvare zaradu imajući u vidu broj provedenih sati na pravljenju proizvoda. Drugi problem je što mlade generacije nisu toliko zainteresovane za bakrorez.
„Najpre se donesu čiste ploče na kojima se rezbare različite šare, zatim sledi proces šmirglanja, onda nastupam ja koji ukucavam, slede mlevenje i slikanje, bilo da je srebrno-belo bilo da je zlatno-žuto“, rekao je Ahmed Basint, majstor u bakrorezu.
Pravljenje bakroreza je opstalo tokom vremena, pa je tako u alžirskom društvu sačuvana kulturna važnost tog zanata.
(RTS)