Sa ljubičastom „zastavom 101“, popularnim „kecem“ ili „stojadinom“, kako se najradije zove ovaj simbol bivše Jugoslavije,Đorđe je gostovao u Šarenici RTS-a. Nedavno se vratio iz daleke Portugalije.
Inače,Đorđe Aleksić rođen je 2.000 godine, a njegov „stojadin“ proizveden je 1988. godine.
Ne zna se koliko su hiljada kilometara Đorđe i Stojadin do sada prevalili – „cajger” se odavno okrenuo i počeo da broji iz početka…
„Plan za ovu zimu je da obiđemo Alpe. Imam i veće planove, ali ne bi ih sada otkrio“ rekao jeĐorđe.
Iako je već u četvrtoj deceniji, Stojadin gura bolje od mnogih mlađih automobila.
„Vozili smo ga 160/170 km na sat autoputem u Nemačkoj. Na njemu nisu pravljene nikakve prepravke, motor je remontovan i unutrašnjost popravljena, ubacili smo CD plejer i punjače. Često spavamo negde na putu, pa moramo da punimo telefone i druge uređaje.
Sa njim sam proputovao 80 odsto Evrope, ceo Balkan, Tursku… Naše najduže putovanje bilo je ovo sa koga smo se upravo vratili – u Portugal i nazad kroz Nemačku. Prešli smo 13.000 kilometara, a put je trajao 45 dana“, istakao je Đorđe.
Na pitanje šta njegovi Lebanci kažu kada čuju u kakve avanture se upušta, Đorđe kaže: „Neki ne veruju, neki kažu da nisam normalan, neki kažu sve najbolje“, i uz smeh dodaje : „Slažem se da sam malo nenormalan“.
Sa prijateljima obično ide u avanture, snimaju video materijale za njegov IT kanal (aleksićmoto), Instagram i Tik-tok. Atrakcija su gde god da se pojave.
„Kad prolazimo kroz evropske zemlje, ljudi nas gledaju – ne razumeju kakav je to auto, čudan im je, mašu, pozdravljaju…“, navodi Aleksić.
Na tako dugim putovanjima peh se dešava i najboljim i najsavremenijim automobilima, a kamoli 36-godišnjoj zastavi.
„U Francuskoj smo spavali na autoputu dok nije stigla pomoć. Alternator je cvilio, na nezgodnom mestu, 500 metara od granice. Stali smo na desnu stranu autoputa i čekali. U Nici se desilo da nam je šljunak ušao u točkove i da se auto zaglavio. Morali smo da skinemo sve točkove i da iz zamenimo“, rekao je Đorđe.
Nije lako u „belom svetu” naći majstora koji zna da popravi keca, jer kod nas još ima delova za zastavu, ali u Evropi često ni ne znaju šta tražimo.
Kec je nekada bio crven, sada je prekriven ljubičastom folijom. Đorđe planira da je ponovo promeni.
Đorđe i „stojadin“ voze i za plemenite ciljeve, učestvuju u humanitarnim akcijama prikupljanja pomoći.
„Vozio sam po Nišu kutiju u koju su svi koji su želeli mogli da stave novčanu pomoć za dete kome je potrebna transplantacija matičnih ćelija. Pozvali smo i da se pošalje poruka i za dva dana sakupili smo 3.000 evra. Posle toga smo prolaznicima delili čokolade po gradu“, navodi Đorđe.
Put u Portugal i nazad bio je idealna prilika da poseti evropske gradove koje je želeo da upozna – kako drugačije nego sa asom.
„Krenuli smo put Italije, Francuske, Španije, Portugala. Prošli smo Barselonu, Pariz i još mnoga mesta koja sam želeo da vidim. Ne mogu da izdvojim nijedan grad, ali Azurna obala mi je bila najlepša“, navodi Aleksić.
Pre nego što krene na Alpe, Đorđe planira da obiđe Kopaonik, Zlatibor i Jahorinu, kako bi automobil navikao na planinske uslove.
(RTS)