Do primeraka je dolazila krstareći po buvljim pijacama, tavanima, antikvarnicama, sajtovima za prodaju starina. Na aukcijama, kontaktima sa kolekcionarima iz celog sveta.
Grupisala ih je hronološki od 1880. do 1945. godine. Kao najbolji kustos ukazuje na različite motive, ali i sadržinu poruka na poleđini, najčešće ispisivanih krasnopisom.
Značaj starih čestitki, kaže, je što nam ukazuju na to da su ljudi jedni za druge imali više empatije.
„Uživate dok gledate kako su se deca odevala, kako su se poštovali ljudi. Na primer, kad neko se udvara nekom ili prijatelj piše prijateljici, on kaže: ‘rukoljub Vašoj majci’, a adresovanje je posebna priča – ‘Vrloj gospođici’, ‘peglaču vojne odeće’“, kaže Jasmina Janković, kolekcionarka starih čestitki.
Jedna od čestitki stigla je izvesnoj Mari iz Aleksandrovačke Župe sa porukom: „Draga Maro, nepravedno sudiš o meni, a da je tako uverićeš se kada se budemo videli“.
„Lepota je držati vreme u rukama. Mnogo vremena u rukama i to nije samo vreme, to su i ljudi. Ja mislim da svi ti ljudi, eto, vaskrsnu i ožive, jer je meni toplo kad ugledam te njihove rukopise, samim tim osetim njihov damar duše“, dodaje kolekcionarka.
„Ona to radi, da kažem, nekih desetak godina posvetila se tome pošto je i radnik Pošte. Tako da je možda i lakše mogla da dođe do svega toga. Onako kako sam ja razumeo i cilj je da se to pretoči u neki muzej čestitki“, navodi Aca Terzić, v. d. direktora Zavičajnog muzeja Župe.
A u Jasmininoj kolekciji je oko dve hiljade unikata. U njeno poštansko sanduče stižu stare čestitke iz svih krajeva sveta. Najviše iz Mađarske, Bugarske, romantične Italije, Velike Britanije i Amerike.
(RTS)