Tanja je u Italiji živela gotovo 20 godina, gde je upoznala Kristijana. Kao inženjeri mašinstva radili su u firmi u Bergamu, okruženi prijateljima i njegovom porodicom.
Pre četiri godine dolaze u posetu Orašcu, a zbog epidemije korone, sprečeni da se vrate u Italiju, ostaju na imanju Tanjine bake i počinju proizvodnju italijanskih sireva.
„To je bila eksperimentalna proizvodnja samo za nas, ali posle odlaska na nekoliko sajmova recepte smo modifikovali u zavisnosti od ukusa koji prijaju ljudima u Srbiji“, kaže Kristijan Dželpi.
Najukusniji, ali i najteži za pripremu je taleđo sir koji, kao i ostalih dvadesetak vrsta, rade ručno, a po recepturi Kristijanove bake koja je živela u selu podno Alpa. U ostale sireve dodaju i začine.
„Imamo nadeve sa žalfijom i ruzmarinom, sa ljutom paprikom, sa mediteranskim začinima i tartufima. Obrađujemo koricu u vinu kaberne suvinjonu i isto tako u crnoj turskoj kafi“, navodi Tanja Saramandić.
Kulturu uživanja u sirevima Kristijan je preneo i Tanjinoj rodbini i komšijama, a na pitanje da li mu se dopadaju ovdašnji mlečni proizvodi, kaže: „Od svih srpskih sireva najviše volim kajmak.“
Da Tanja i Kristijan žele da se ozbiljno bave proizvodnjom pokazuju sertifikati i diplome o završenim kursevima u Italiji, za sireve i parena testa. Uskoro će i da obogate ponudu – sirom sa različitim vrstama voća.
(RTS)