Retku „crvenu munju“ kamerom snimio astronaut Evropske svemirske agencije

Svake subote astronaut Evropske svemirske agencije Andreas Mogensen, odlazi na kupolu Međunarodne svemirske stanice i veoma moćnom kamerom u okviru Tor-Dejvisovog eksperimenta na Danskom tehničkom univerzitetu (DTU), snima grmljavine na Zemlji. 

Eksperiment proučava munje u gornjim slojevima atmosfere i mogući uticaj koji one imaju na nivoe gasova staklene bašte, odgovorne za  globalno zagrevanje planete.

Naučnici procenjuju da je veličina crvenog duha na slici koju je zabeležio Mogensen otprilike 14 puta 26 kilometara.

„Ove slike koje je napravio Andreas su fantastične“, naglašava Olivije Čenrajan, vodeći naučnik za ovaj eksperiment i viši istraživač DTU Spejs.

„Dejvisova kamera radi dobro i daje nam visoku rezoluciju neophodnu za snimanje brzih procesa u munjama.“

Šta je crveni duh?

Crveni duh je primer izuzetne atmosferske pojave poznate kao jonosferska munja (Transient Luminous Event).

Ponekad se naziva i crvena munja, a dešava se iznad grmljavinskih oblaka koji su između 40 i 80 kilometara iznad Zemlje.

Bljesci munje se obično spuštaju od oblaka do zemlje. Međutim, duh ide u drugom smeru, izlazeći u atmosferu, pomalo kao munja unazad.

Crveni duh se dešava neverovatno brzo – otprilike za milisekundu – naučnicima otežava da je zabeleže i proučavaju.

Takođe, kako se crveni duhovi formiraju iznad oblaka groma, gotovo ih je nemoguće proučavati sa Zemlje i uglavnom se vide iz svemira.

Međutim, produbljivanje saznanja o njima može istraživačima da pruži dragocene informacije o stvarima koje se dešavaju u gornjoj atmosferi.

Koje druge jonosferske munje postoje?

Još jedna od retkih atmosferska pojava su i plavi mlazevi, koji su takođe primer prolazne jonosferske munje.

Poput crvenih duhova, dešavaju se iznad grmljavine i predstavljaju uzlazno pražnjenje struje. Plavi mlazevi su prilično bledi i plave boje, pa ih je zbog toga jako teško uočiti.

Vilenjaci su vrsta TLE-a koji formiraju ekspanzivni prstenasti sjaj.

Oni se dešavaju na oko 100 kilometara iznad Zemlje tokom oluja sa grmljavinom i odigravaju se tako brzo da se ne mogu videti golim okom.

(RTS)