Klaker, kabeza, soda voda. Do sedamdesetih godina prošlog veka ovo su bila osvežavajuća pića bez kojih se nije moglo u nekadašnjoj Jugoslaviji. Sa flaširanjem kisele vode i promenom potrošačkih navika sodadžiske radnje skoro da su otišle u zaborav.
„Ja sam jedini u Rasinskom okrugu, jedina sodadžiska radnja. Ono što mogu da kažem je da je u Trsteniku bilo jedno tri sodadžiske radnje, u tom nekom vremenu, dok su, ja koliko znam, 1971, 1972. godine u Kruševcu, u jednom momentu bilo 11 sodadžijskih radnji. Nažalost, sada nema nijedna“, priča Vlastimir Milovanović, sodadžija iz Trstenika.
Sodadžiska radnja Milovanović je porodični posao. Vlastimir je zanat naučio od oca i dede i dobio originalnu recepturu za proizvodnju soda vode, klakera i kabeze, strogo čuvanu porodičnu tajnu.
„Naslediću radnju kada bude došlo vreme. Radim sa svojim ocem i održavam je nekako u životu i tradiciji“, kaže Nenad Milovanović iz Sodadžijske radnje Milovanović u Trsteniku.
Ovi napici obeležili su odrastanje brojnih generacija. Ukus je ostao nepromenjen.
Časlav Lukić iz Trstenika kaže da je reč o bezalkoholnom piću, drugačijem soku od današnjih, sa mirisima koji se „osećaju u duši“.
„Sodadžijska radnja je u blizini stadiona ‘Petoletke’ u Trsteniku i ljudi, deca, odrasli, svi oni koji dođu, stari da se sete svoje mladosti, a ovi mlađi da prosto znaju kako je nekada bilo“, objašnjava Vladimir Jevtić, direktor Turističke organizacije Trstenik.
Ovaj zanat u Trsteniku za sada odoleva vremenu zahvaljujući velikoj ljubavi i entuzijazmu porodice Milovanović.
(RTS)