Bernar Arno, suosnivač, vlasnik i izvršni direktor LVMH-a, najveće svetske kompanije za luksuznu robu, kupio je u decembru 2022. godine Kaza delja Ateljani, dve spojene vile iz 15. veka, u čijoj pozadini se nalazi vinograd Leonarda da Vinčija.
Devet meseci nakon kupovine, ova omiljena turistička atrakcija je zatvoren za javnost, bez potvrde da li će biti ponovo dostupna.
Više od 500 godina, ona je bila veza sa jednim od najpoznatijih i najnedokučivijih ljudi svih vremena. Smešten prekoputa crkve Santa Marija dele Gracie, gde njegova čuvena freska Tajna večera privlači reke turista sa svih strana sveta, nekoliko čokota vinove loze u zadnjem vrtu renesansne vile, smatra se da da je deo vinograda koji je da Vinči nekada posedovao.
Vinograd je bio otvoren za javnost zahvaljujući Fondaciji „Portalupi“ i nekadašnjim vlasnicima kuće.
Mesto za koje se Leonardo borio do smrti
Istorija vinograda i Kaza delja Ateljani pričaju priču o gradu Milanu. Vilu – koja je se u stvari sastoji od dve kuće, iz 1490. godine – poklonio je lokalnoj porodici Ludoviko „Il Moro“ Sforca, tadašnji vladar Milana, kao zahvalnost za njihovu lojalnost.
Sforca je potom poklonio zemljište iza kuća da Vinčiju, nakon što je bio zadovoljan njegovim radom na Tajnoj večeri koju je Sforca naručio. Priča se kako se Leonardo povlačio u svoj vinograd da se opusti posle napornog rada u crkvi.
Međutim, da Vinči nije dugo mogao da uživa u svom vinogradu. Godinu dana nakon što mu je vinograd poklonjen, Milano su osvojili Francuzi, koji su brzo konfiskovali zemlju – uključujući i vinograd.
Ali Leonardo nije zaboravio svoj vinograd. Pisao je o njemu beleške u svom Kodeksu Atlanikusu (Codex Atlanticus) i uspešno se zalagao da mu se vrati. Kada je umro – u Francuskoj, 1519. godine – u testamentu je naveo da vinograd podele dvojica njegovih sluga. Oba dela vinograda su se prenosila iz generacije u generaciju, delimično su ih obrađivali lokalni monasi, sve dok na kraju nije izgubljen.
Vinograd je potom ponovo otkriven 1920. godine, kada je arhitekta Luka Beltrami pročešljao istorijska dokumenta kako bi precizirao položaj umetnikovog imanja. Ali ubrzo nakon toga, bombardovanje u Drugom svetskom ratu uništilo je i ono malo što je ostalo od zemlje.
Tek 2007. godine se stručni istraživački tim vratio se na lokaciju koju je Beltrami odredio, iskopao drevne korene vinove loze i genetski ih testirao, kako bi na kraju otkrili da je Da Vinči u svom vinogradu verovatno zasadio malvazija di kandia aromatika (malvasia di candia aromatica).
Vinograd – sada mnogo manji – brzo je ponovo zasađen, a 2018. je dao svoju prvu berbu. Nekoliko boca vina koje su svake godine proizvođene prodate su na aukciji za lokalnu dečju dobrotvornu organizaciju.
Do sada su posetioci mogli da lutaju kroz kuću – koju je dvadesetih godina, a potom ponovo posle Drugog svetskog rata renovirao Pijero Portalupi, možda najveći milanski arhitekta tog vremena. Portalupijeva porodica je bila vlasnik zgrade.
U višesatnom obilasku imanja uz audio vođenje, posetioci su mogli da uživaju u renesansnim freskama, prelepo izrezbarenim drvenim ukrasima na zidovim, i čistom, modernom stilu Portolupija, pre nego što bi obišli baštu i sam vinograd.
Međutim, sada je sve to dovedeno u pitanje, zaključno sa poslednjim ulaznicama koje su važile do 30. septembra.
Za Frančesku Grinjafini, koja organizuje obilaske kulturn istorijskih mesta u Milanu, ovo je kraj jedne ere.
„Za mene je to dvostruki udarac – Kaza delji Ateljani je bila deo itinerera o Leonardu i bila je jedna od najtraženijih za turiste. Ali i kao stanovniku Milana mi je oduzeto mesto koje nije jedinstveno samo po tome što je jedini vinograd na planeti koji proizvodi istu malvaziju kao Leonardo, već i mesto koje je bilo sastavni deo kulturnog života grada.”
„Kaza delji Ateljani nije bila samo mesto koje je predstavljalo istoriju renesanse u Milanu, već je to jedno od remek-dela Pjera Portalupija, višestruko talentovanog genija koji je redizajnirao Milano u posleratnom periodu – jedinstven stil koji je grad pretvorio u svetsku prestonicu dizajna“, dodala je Grinjafini.
„Simbol Italije“
Portparol kompanije LVMH-a navodi da je Arno imanje kupio za lične potrebe, a ne za kompaniju. Dodao je i da izveštaji lokalnih medija koji citiraju „izvore bliske porodici“ da će vila na neki način ponovo biti otvoreni za javnost nisu demantovani.
„Kaza delja Ateljani će u suštini imati privatnu namenu, kao i do sada, sa jednim delom otvorenim za kulturne aktivnosti i javnost“, rekao je nepoznati izvor.
„Namera je da se ovoj zgradi od istorijske i umetničke važnosti vrati njen izvorni sjaj.“ Neimenovani izvor je dodao i da će projekat biti razvijen u konsultaciji sa lokalnim vlastima.
Ove tvrdnje porodica nije demantovala.
Frančeska Karuzo, savetnica za kulturu regiona Lombardije, rekla je za Si-En-En da, iako do sada nije imala kontakt sa porodicom Arno, nada se da je izjava anonimnog izvora tačna.
„Nisam imala priliku da se čujem sa vlasnicima, ali važno je da pronađemo način da ovu ‘Da Vinčijevsku’ lokaciju držimo otvorenom za javnost. To je simbol Milana i kulturnog nasleđa Lombardije i Italije“, naglasila je Karuzo.
Predlaže da vila bude otvorena za javnost u određeno doba dana ili određenih dana i dodala da region Lombardija želi da stvori „Da Vinčijev krug“ – iz koga „ne može da bude izostavljeno tako značajno mesto za italijansku istoriju i kulturu“.
(RTS)