Finska, domaćin skupa, pionir je i lider kružnog poslovanja. Ta zemlja je za dve decenije smanjila količinu komunalnog otpada po stanovniku sa 300 na dva kilograma godišnje.
„Moramo ovo da posmatramo šire i merimo šta se dešava tokom životnog ciklusa proizvoda, kako bismo mogli da ih pravimo da duže traju i da se ponovo koriste kao materijal za nove proizvode“, kaže Kari Herlevi iz Finskog inovacionog fonda „Sitra“.
Kružno poslovanje postaje sredstvo za smanjenje emisija gasova koji zagrevaju planetu. Da bi se izbegao klimatski slom, neophodno je da se cirkularnost svetske ekonomije sa 7,2 odsto, udvostruči do 2032. godine
„Svesni smo da linearna ekonomija previše troši resurse i da koncept cirkularne ekonomije treba da podržimo. Budućnost mora biti zelena, ili je neće biti“, navodi kopredsedavajući Međunarodnog panela za resurse UN, Janez Potočnik.
U oštroj konkurenciji iz celog sveta, predstavljeno je i 60 inovacija iz naše zemlje, poput toga kako se otpad od voća i povrća pretvara u biorazgradive čaše i tanjire, preko proizvodnje građevinskog materijala od tekstilnog otpada, do informacionog sistema koji automatizuje gajenje biljaka u bio-razgradivim saksijama. Srbija je lider u regionu Balkana za cirkularnu ekonomiju.
„U toku ove godine donećemo novi program za razvoj na period od šest godina gde ćemo nastaviti sa aktivnostima koje su vezane za otpad od hrane, a isto tako ćemo imati aktivnosti koje se odnose na tekstilni otpad, na održivi turizam, cirkularni dizajn kao i obrazovanje za održivi razvoj“, ističe državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, Sandra Dokić.
Belgija je do pre manje od deceniju bila eksperiment za cirkularnu ekonomiju, a sada ima svakodnevnu kružnu praksu u kompanijama, gradovima, među stanovništvom.
Tako sistemski doprinosi rešavanju trostruke planetarne krize: klimatskih promena, biodiverziteta, otpada i zagađenja.
(RTS)