Kako uzgajati paradajz na kome bi pozavideli u susednom selu nije rezultat slučajne sreće ili jutarnje molitve nad kesom semena. To je pedantna orkestracija selekcije sorti, pripreme zemljišta, pravilne nege i – da se razumemo – nekoliko tajnih botaničkih trikova koji se nalaze samo u prašnjavim sveskama majstora uzgoja paradajza.
6 tajni džinovskih paradajza
1. Izbor prave sorte
Sve počinje odabirom prave sorte. Ako želite divove koji će težiti više od vašeg prosečnog doručka, onda preskočite klasične sorte u prodavnici i izaberite proverene legende kao što su Big Zac, poznat po plodovima do 2 kilograma, Delicious, koji drži svetski rekord sa paradajzom težim više od 3,5 kilograma, ili Brutus Magnum, pravi izbor za svakoga ko veruje da još uvek nije dovoljno velik.
2. Rasad
Kada imate pravo seme u rukama, počinje operacija „besprekorne sadnice“. Nemojte nasedati na jeftinu ponudu rastegnutih, bledih sadnica koje izgledaju kao da ih je vetar oduvao – potražite jake, tamnozelene sadnice sa debelim stabljikama. Ako sami uzgajate sadnice, uverite se da su stare najmanje šest nedelja pre presađivanja na otvorenom i postepeno ih očvrsnite svežim vazduhom i sunčevom svetlošću. Nežno ali uporno, kao da spremate dete za prvi dan škole.
3. Zemlja
Zatim dolazi zemlja. Džinovski paradajz ne raste na bilo kom tlu. Potrebno im je bogato, prozračno tlo puno hranljivih materija. Najbolji odnos? Baštenska zemlja, kompost i treset u odnosu 2:1:1, uz dodatak koštanog brašna i fosfora za jačanje korena i razvoj plodova. Kad bi zemlja mogla da govori, pevala bi posle takve pripreme! Idealan pH zemljišta treba da bude između 6,0 i 6,8 – paradajz izbegava kiselo zemljište kao što mačke izbegavaju vodu.
4. Sadnja
Prilikom sadnje nemojte se nikada ponašati kao početnici koji sadnicu postavljaju tako da jedva stoji na površini. Pravi majstori sade sadnicu duboko, tako da je najmanje dve trećine stabljike pod zemljom. Svaka prethodna lisna pega postaje koren, što znači: više korena, više apsorpcije hranljivih materija, veći paradajz. Zaista laka matematika!
5. Zalivanje
Zatim dolazi voda. Ali ne računa se svaka kap. Zalivanje treba da bude duboko i redovno – najbolje jednom nedeljno, a ne da kaplje svaki dan, kao čačkalica u reci. Ciljajte na oko 5 do 10 cm vode nedeljno i to radite rano ujutru kako biste sprečili da biljke razviju buđ i bolesti tokom dana. Ako ste ozbiljni, razmislite o navodnjavanju kap po kap – i da, paradajz takođe voli sporo maženje, kao dobru masažu.
6. Đubrenje
Ali ako mislite da je voda sve što im treba – grešite! Bez pravilnog đubrenja, vaš paradajz nikada neće postići status „predsednika bašte“. Počnite sa đubrenjem kada se pojave prvi cvetovi, a zatim svake dve do tri nedelje, đubrivom bogatim fosforom i kalijumom, ali siromašnim azotom. Još bolja ideja? Domaći čajevi od komposta ili koprive, Epsom soli za magnezijum, pa čak i mleko – da, pola šolje mleka nedeljno oko biljke obezbediće kalcijum za jake plodove. I ne brinite, paradajz vas neće učiniti netolerantnim na laktozu.
Trikovi koje koriste najveći majstori
Ako želite zaista kraljevski rod, morate da uključite još nekoliko tajnih trikova u igru:
Redovno uklanjajte bočne izdanke, jer troše dragocenu energiju.
Pričvrstite svaku biljku na čvrsti oslonac, jer divovi brzo padaju (bukvalno).
Ne preterujte sa azotom – inače ćete rasti bujno zelenilo, a ne mesnate plodove.
(Citymagazine.si)
(Krstarica)