Zašto roditelji ne znaju šta znači krindž, a deca ne umeju da postave sofru

Porfesori srpskog jezika kažu da sve više đaka ne zna značenje pojedinih reči u narodnim pesmama.

„Kada radimo narodnu književnost često moramo da prevodimo sa srpskog na srpski, izvlačimo te nepoznate reči. Mada moram priznati, da pored onih arhaizama i istorizama koji se vezuju za taj istorijski period, reči koje mi i dalje koristimo, a malo imaju tog arhaičnog, njima su daleke. Recimo ne znaju šta je budak, ne znaju šta znači blagosiljati, moba, presti, vesti“, navodi Tamara Karimanović, profesorka srpskog jezika i književnosti.

„U svakodnevnom govoru i razgovoru sa roditeljima primetila sam neke reči koje prvi put čujem. Na primer kao sofra koji je sto za kojim se ruča i na primer da telaliti znači objaviti što mi je bilo veoma specifično“, kaže Milica Milovanović, učenica VII razreda.

Na slične probleme nailaze čak i učenici Filološke gimnazije.

„Skoro mi se desilo da mi je baba rekla da sam ‘ćutuče’ i ja stvarno nisam čula za to. Onda mi je ona posle objasnila da je to kao budala ili nemirno dete i to mi je baš bilo slatko i volela bih da se koriste i danas tako neke reči“, kaže Ana Stojanović, učenica IV razreda.

„Meni je najveći šok bio kada sam čula da moja mama koristi reč ‘gilje’ i onda sam ja u stvari shvatila da sam to čula negde sa strane i mislila sam da je to naša reč. Ali ispostavilo se da su oni to koristili u njihovo vreme i da je to isto i za patike“, napominje Milica Dragosavac, učenica IV razreda.

„Često po pesmama, na primer onim starijim nekim, već mora da se gleda u rečnik pošto na internetu jako slaba obješnjena daju, nepravilna uglavnom. To su oni stari turcizmi – pendžer, astal, dert, hajir, mezarije, mazar i tako dalje“, kaže Filip Ljubičić, učenik IV razreda.

„Ja bih recimo izabrala reč ‘ćirilizacija’, ona mi se baš dopada, jer mislim da takođe dosta svedoči o tome i širi možda svest o tome koliko treba da negujemo ono što je kod nas jedinstveno, a što apsolutno izumire pogotovo uticajem naše generacije”, smatra Anđela Nikolić, učenica IV razreda Filološke gimnazije.

Dedolarizacija, blentalitet, gasirati, fleks, krindž samo su neke od reči sa liste popularnih i najčešće korišćenih novih reči koje su ušle u srpski jezik.

Jedno je sigurno, ne treba previše „overtinkovati“, već jezik treba čuvati.

„Jako je bitno čuvati jezik, jer kao što je Stefan Nemanja rekao u svom zaveštanju, narod koji izgubi svoje reči, to je kao da je nestao, da ga nema i on više nije narod“, naglašava Milica Milovanović.

(RTS)


Ostavite komentar