Usamljenost i otuđenost sve su češći, a kako se boriti sa njima

Dok samoća može biti naš željeni izbor, usamljenost je stanje koje nikome ne prija. Osećanje usamljenosti uglavnom je prolazno, ali može biti i trajno i izrazito neprijatno.

„Usamljenost je problematična jer na taj način ne možemo da se povežemo sa drugim ljudima. Možemo da postanemo depresivni i anksiozni. Dok je samoća sa druge strane dobra jer možemo sebe bolje da upoznamo, da uživamo u samoći ,u dokolici“, rekla je  dr Tatjana Vlašković Jovićević, psihijatar i psihoterapeut.

„Postoji konceptualna usamljenost, a to je kada negde na posle ne osećate pripadnost, ne postoji kolegijalnost, pa se tu osećate usamljeno. U privatnom životu se ne osećate tako. Postoji i hronična usamljenost ljudi zbog mnogo razloga“, istakla je prof. dr Tatjana Manojlović, filozof i psihoterapeut.

Bez obzira na to da li je osoba ekstrovert ili introvert, ako nema blisku osobu ili je u stanju osuđenosti od sebe same, ako mora da glumi kada je među ljudima, osećaj usamljenosti nadjačaće samu sebe.

„Kada imamo oko sebe te ljude, ali nam nedostaje jedan pravi, autentični odnos gde se osećamo prihvaćeni, shvaćeni, a razgovori smisleni, a ne operativniNeko ko je jako društven, ima kolege, ima posao, može da oseti da mu fali bliskost“, istakla je prof. dr Tatjana Manojlović, filozof i psihoterapeut.

Samoća može biti podsticajna i kao takva svima je potrebna.Ona otvara vrata susreta sa samim sobom. A da li ćemo ući u taj dijalog zavisi od toga kako joj pristupamo.

„Svima je potrebna samoća, bar sat vremena dnevno, jer na taj način složimo svoje misli i odmorimo se od drugih uticaja ljudi, mišljenja, razgovora. Na taj način možemo svoje probleme da rešimo“, rekla je  dr Tatjana Vlašković Jovićević, psihijatar i psihoterapeut.

„Ko uspe da zagreje i oživi samoću, taj je osvojio svet“,  napisao je veliki Ivo Andrić.

(RTS)