Suicidne misli najviše naviru u zoru, prepoznajmo ih i podržimo one kojima je potrebna pomoć

Sprečavanje samoubistva je često moguće, ali važno je da otkrijemo da je neko naumio da to uradi.

„Obično, te osobe počinju prvenstveno da se povlače u sebe, dolazi do poremećaja ponašanja, u smislu da postaju tužni, ignorišu okolinu, ne žele da komuniciraju. Zatim dolazi do poremećaja apetita. Ili se povećava apetit ili se smanjuje, ali su onako dugo vremena tužni, razdražljivi i bez ikakve komunikacije“, rekla je u Jutarnjem programu psihoterapeutkinja Jovana Stojković.

„Ono što mi kao okolina najčešće grešimo, je što ignorišemo te znake ili krećemo da umanjujemo tu njihovu bol i tugu na što oni dobijaju poruku da ih i mi kao prvi ljudi pored njih ne razumemo. Nikako ne treba da im šaljemo poruke u smislu – biće ti bolje, nije to ništa, sve će to proći – jer to samo dodatno potiče njihovu depresiju“, dodaje Stojkovićeva.

Na pitanje o tome na koji način treba razgovarati sa takvim ljudima, Stojkovićeva odgovara: „Ponekad je potrebno samo da smo tu, i ta tišina može mnogo toga da kaže, ali nekako najpre treba da osluškujemo njihove poruke. To su najčešće poruke – ne mogu više, dosta mi je više svega, ne mogu ovo da izdržim – itd. Tako da negde najbolje je preporučiti stručnu pomoć, ali veliku ulogu imaju, kao podrška, porodica, prijatelji, partneri, kolege…“.

Ukazuje da je poželjan diskretan pristup.

„Baš tako i treba, diskretno, u smislu – tu sam ako ti treba pomoć, tu sam za sve da te saslušam, da te čujem – ali negde mi više imamo strah da razgovaramo sa njima, a oni imaju negde veću potrebu. Tako da jednostavno ne treba da se plašimo da sa njima o tome otvoreno razgovaramo. Oni često misle ako pitaju tako neko pitanje, da će podstaknuti osobu na samoubistvo. Međutim to nije tačno. Oni žele pomoć, vape za pomoći i otvoreno u komunikaciji pokazuju da im jeste potrebna podrška“, objasnila je.

Kako prepoznati „prolaznu fazu“

Važno je i da znamo da ne treba forsirati odlazak kod stručnjaka.

„Osoba koja krene da izjavljuje da joj je život postao nepodnošljiv, da želi da okonča život i tako dalje, to zaista ne treba zanemarivati. Ali negde, ako ta tuga i razdražljivost, to neko depresivno stanje traje duže od četiri nedelje, isto ne treba zanemarivati. Znači, to se smatra nekom prolaznom fazom. Sve što je duže od četiri do šest nedelja prosto treba da se preduzmu dalji koraci“, uputila nas je psihoterapeutkinja i istakla da kada „uđemo malo sa tim osobama u priču“ – možemo oslušnuti da oni imaju potpuno razrađen plan i ideje kako da to urade, što ukazuje na jasnu razliku između anksioznosti i samoubilačkih namera. 

„Često se i stide zbog svog stanja, žele da im bude bolje, ali nekako često ne vide izlaz, tako da ih trebamo podstaknuti na neku diskretnu priču, pitanjima i oni će se otvoriti u momentu kada budu spremni. Ali često se i plaše da će tima teretiti svoju porodicu, ne žele da brinu okolinu, pa zato nekako i idu u to ćutanje. Ali kažem razgovorom apsolutno da, sigurna sam da neće biti u otporu ako se mi njima ponudimo i u toj tišini, da i ta tišina jednostavno mnogo toga može reći“, kaže gošća Jutarnjeg programa.

Volonterske organizacije od velikog značaja

Pored porodice, prijatelja, kolega koji treba da budu podrška u tom momentu, tu su naravno i stručne službe, ali i volonterske organizacije.

„Kada kažemo –  jedan poziv menja sve, zaista taj poziv može sprečiti suicid. Bitno je da su te linije konstantno otvorene. Kako isto da prepoznamo da osoba u lošijem stanju je što često suicidne misli najviše naviru u zoru. Znači, jutra su po tu osobu najkritičnija, jer se nekako pita kako ću i ovaj dan pregurati. I ono što želim da kažem je da veliku moć imaju i grupe samopomoći, gde oni imaju grupnu podršku i negde se osećaju da u tome nisu sami“, rekla je Stojkovićeva.

Na današnji dan, dodaje, možemo da poručimo da izlaz postoji i da okončanje života apsolutno nije rešenje. „Ne treba naravno ni pričati previše pozitivne stvari, niti pokušavati da ih oraspoložimo, jer ih to može baciti u dodatnu depresiju, nekako samo da postoji drugi način razrešenja te depresije osim okončanja života“, zaključila je psihoterapeutkinja Stojković.

(RTS)