Tokom proteklih nekoliko dana od ubistva i ranjavanja učenika u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ svi smo bili preplavljeni osećanjima od očaja do tuge, od uznemirenosti do besa i gneva.
Kako u razgovoru za Internet portal RTS-a navodi Slavica Lužanin, direktorka Osnovne škole „Filip Filipović“ u Čačku, teret koji prosvetni radnici sada treba da podnesu je ogroman, a pitanje je „koliko među nama ima ‘vojske’ da to zaista izvede na pravi način.“
I prosvetni radnici su samo ljudi, podložni strahovima, podložni emocijama, a na kraju krajeva, niko ih nije školovao za ovakvu vrstu dešavanja, dodaje Lužanin.
„Nije ovo problem ovog trenutka, ovo je nešto što se nama dešava mnogo dugo i postepeno. Ovo je eskalacija, a panika koju je ovo sve izazvalo dovodi nas u situaciju kao da ćemo sada sve čarobnim štapićem da rešimo. Ali ne možemo. Ovo je do svih nas i sistemska je stvar, kako države, tako i obrazovanja koje je u Srbiji stavljeno na najnižu lestvicu. Nisu stari Grci badava rekli ‘Dajte nam dobre učitelje i ne brinite za državu’. Negativna selekcija je dodatno pogoršala stanje u prosveti, ali uopšte ne mislim da je odgovornost na prosvetnim radnicima“, ističe direktorka.
Priznaje da im je jako teško da se snađu u svemu, no na njima je da pokušaju da učine sve što mogu, ali kako naglašava, bez podrške roditelja i bez uvažavanja prosvete, ništa se neće promeniti.
Naša sagovornica smatra da je nedavni slučaj u Trsteniku, kada su učenici nastavnici izmakli stolicu, bio porazan za prosvetne radnike i svedočanstvo kakav je odnos prema njima
„Prvo je bio šok, šok, šok, a onda je počelo da se istražuje šta je ta nastavnica pogrešila. Ali šta god da je pogrešila, da li je normalno da učenici tako postupe“, pita se Lužanin. Prirodno je da je 21. vek uneo promene u naše živote, „ali trebalo bi da učinimo sve da deci to bude na korist, a ne da ih dovede do ovog ludila do koga je dovelo.“
U svakom slučaju, neko bi u ovom trenutku trebalo da čuje i glas nastavnika o svim problemima onako kako ih oni vide. I roditeljima je teško da se snađu, a deci je najteže jer ona sigurno nisu kriva.
„O nesrećnom dečaku koji je počinio zločin ne želim da komentarišem, ali njega je neko izgubio. On je izgubljena duša.“
U petak nije bilo nastave, ali su svi nastavnici bili u školi, dolazili su i roditelji da pitaju šta da rade, jer je ova tragedija sve dezorjentisala i svi su ostali bez teksta, ističe naša sagovornica. „Svako u svakog gleda i očekuje da onaj drugi nešto kaže, predloži, seti se nečega.“
Kako dočekati đake u ponedeljak
Pošto zvanično nisu dobili bilo kakvo uputstvo od prosvetnih vlasti šta da rade u ponedeljak kada se deca vrate u školu, Slavica Lužanin kaže da su u saradnji sa školskim psihologom napravili neku vrstu smernica šta nastavnici treba da rade kada u ponedeljak uđu u odeljenje.
„Nema recepta, nema opšteg teksta kojim će se nastavnici obratiti deci, pošto svako od njih najbolje poznaje svoje odeljenje, kao što svaki roditelj najbolje poznaje svoje dete, posebno što ono što bi delovalo na jedno dete, možda ne bi na drugo, ali psihološkinja je napravila neku vrstu priručnika na osnovu znanja o postupanju u psihološkim kriznim situacijama“, objašnjava direktorka.
„Deci ćemo objasniti da svako emocije izražava na svoj način, kao i da više uopšte ne prate informacije na medijima, posebno društvenim mrežama. Časovi će početi minutom ćutanja, jer je to stvar opšte kulture i škola na taj način ispunjava svoju vaspitnu ulogu koju nikako ne sme da izgubi.“
Pre svega, nastavnici će shodno uzrastu dece davati jasna i otvorena objašnjenja, ali nikako apstraktna koja bi mogla da ih još više zbune, posebno što su deca ovih dana i u kući imala prilike da čuju svakakve komentare na ovaj tragičan događaj.
Posebno je naglašeno da se deci ne govore eufemizmi, kao na primer da su stradali „otputovali“ ili „zaspali“ što bi decu moglo da uplaši da odu na spavanje i slično.
„Deci se mora objasniti da je to jedan nesrećan čin, nepromišljena i tragična odluka. Deci je potrebno i dati vremena, jer ne možemo očekivati da će u ponedeljak da život krene normalno kao da se ništa nije dogodilo. Sigurno nije lako, ali treba im reći otvoreno, što kraće i što jasnije.“
Takođe, deci će biti rečeno da ako žele mogu dodatno da razgovaraju sa nastavnicima i da mogu da se obrate pedagogu ili psihologu. Najbitnije je takođe, da ako dete postavi pitanje na koje nastavnik ne ume da odgovori, ne treba prećutati, već da mu nastavnik kaže da će pokušati da sazna i da će mu odgovoriti kasnije ili sledećeg časa. Roditeljima će takođe biti poslat rezime ovih smernica.
Problem je i to što se bliži kraj školske godine i što je udarni period ispitivanja i kontrolnih zadataka, naglašava Slavica Lužanin.
Ipak su odlučili da se naredne nedelje ne insistira na tome. Neće se striktno držati pravilnika o ocenjivanju, ali ni bagatelisati školu, ali da prve nedelje neće biti ispitivanja i kontrolnih vežbi.
Naravno, ostaje pitanje da li su u svim školama pokušali da na sličan način odgovore na ovaj izazov.
„Situacija je jako teška, ali prosto borićemo se. Tažićemo pomoć ako ima neko ko zna više i bolje“, zaključuje Slavica Lužanin, direktorka Osnovne škole „Filip Filipović“ u Čačku.
(RTS)