Slavski kolač se mesi sa ljubavlju: Pripremite pogaču na jednostavan način

SLAVA je nezamisliva bez slavskog kolača, kao i žita i sveće koja gori tokom čitavog dana. Posle sečenja, poslužuje se svim gostima, a po običaju se čak ni mrvice kolača ne bacaju već se daju pticama. Svaka kuća ima svoj porodični recept za pripremu i ukrašavanje kolača, koji se prenosi sa kolena na koleno, sa majke na ćerku. Nažalost, decenije komunističke vlasti uspele su da iskorene ovu lepu tradiciju, pa mnoge domaćice ponovo uče kako se slavi slava i kupuju gotov kolač u pekarama gde može da se nađe po veoma povoljnoj ceni – od 350 do 800 dinara za kilogram. Međutim, i najlošije ispečen domaći kolač je bolji od kupovnog jer je napravljen uz trud i molitvu domaćice. One koje ga mese, to čine rano ujutru jer se nosi u crkvu na jutarnju službu. Ili, ukoliko sveštenik dolazi na dan slave u kuću, seče se pre slavskog ručka ispred ikone. Na trpezi, kolač stoji na počasnom mestu, a manji komadi se poslužuju svakom gostu. Iako se zove kolač, u pitanju je vrsta hleba. Pravi se od kvasnog testa koje se „odmara“ najmanje pola sata. Potom se prebaci u pleh ili modlu (da dobije željeni oblik) i kada ponovo poraste, ukrašava se i stavlja na pečenje. Uvek je okruglog oblika, poput pogače, koja se posebno ukrašava figurama od testa. Najčešće se na slavskom kolaču drvenim pečatom utiskuju slova IS HS NI KA (u prevodu sa grčkog znači Isus Hrist pobeđuje). Pored ovog simbola vere, kolač se ukrašava pletenicama, žitom, golubicama, cvećem, grožđem i drugim figurama od testa koje simbolišu blagostanje, napredak i mir u kući. Na kolač može da se stavi i ukras u obliku knjige ili nečeg drugog što je porodici važno. Ukrasi se prave od beskvasnog testa i nisu obavezni na kolaču. Pročitajte i:Svetog Nikolu čuva kovčeg od srpskog srebra i zlata MANIFESTACIJE U ČAST SLAVE MNOGE turističke organizacije imaju manifestacije posvećene slavskom kolaču, na kojima se domaćice takmiče u izboru za najlepši kolač, a deca uče kako da postanu dobri domaćini. U Beogradu, u Konaku kneginje Ljubice, svake nedelje u 14 časova se za strane turiste organizuje „Srpska slava“, na kojoj mogu da čuju sve o ovom običaju koji je pod zaštitom Uneska i da probaju srpske đakonije. CENE: 350 dinara košta kilorgam slavskog kolača u pekarama 1.400 dinara košta torta sa likom svetitelja 1.400 dinara košta 70 loptica od žita 1.200 dinara košta slavsko žito u činiji RECEPT ZA SLAVSKI KOLAČ: Sastojci: 1/2 kilograma brašna 20 grama kvasca kašičica šećera šoljica ulja 2 jaja voda, so Priprema: U šolju se stavi malo toplog mleka (ili vode ako je posni), izdrobi se kvasac i doda kašičica šećera, pa se poklopi. Kada kvasac naraste umesi se testo sa brašnom, malo soli i dva žumanceta ukoliko nije posna slava, pokrije se i stavi na toplo mesto. U testo može da se doda i kora od limuna, jer je kolač ukusniji. Kada naraste, kolač se premesi (neke domaćice naprave oblik pletenice) i stavlja u modlu, pa premaže žumancetom (ako je slava mrsna). Kada testo ponovo naraste, lepe se ukrasi i stavlja se u rernu koja je već dobro ugrejana. Kada se kolač zarumeni (najmanje pola sata u rerni ugrejanoj na 200 stepeni), gotov je. Izvadi se, „umije“ se vodom i pokrije čistom krpom. Ukrasi: Testo se umesi samo od brašna i vode, da bude čvršće. Razvije se i prave se ukrasi koji se lepe za kolač običnom vodom, pre nego što se stavi u rernu. Klas žita se pravi tako što se dlanovima napravi valjak, pa se makazicama naizmenično zaseca testo sa strane. Cvetovi se dobijaju tako što se napravi valjak za dršku, pa se prave cvetovi tako što se malim čepom prave kružići. Grozd se dobija od loptica napravljenih od testa, koje se pravilno ređaju da se dobije željeni oblik. Ptica se pravi od valjka kojem se dodaje loptica za glavu, pa se makazicama iseče kljun. Donji deo se prstima spljošti da bi se dobio rep, a krila se prave od druge loptice i oblikuju se.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike