Svaki drugi krevet izdaje se nelegalno

SVAKO ko hoće da radi legalno u turizmu raduje se paušalnom porezu, koji stupa na snagu sa novim zakonom o turizmu, a samo oni koji izdaju krevete na crno pričaju da se uvodi novi namet na seoski turizam. Turistički radnici zapadne Srbije jedinstveni su u oceni da će paušalno oporezivanje izdavaoca privatnog smeštaja biti dobra mera za suzbijanje sive ekonomije i da će pomoći onima koji su do sada legalno radili. Paušalni porez se, inače, ne uvodi samo za seoska domaćinstva, nego za sve one koji izdaju krevete, studija i apartmane. – Dosadašnji način oporezivanja je bio loš i komplikovan za seoski turizam – kaže Miroslav Rađen, direktor Turističke regije Zapadna Srbija. – Turisti ili domaćini u udaljenim selima su morali da idu do lokalne turističke organizacije ili agencije da bi uplatili prihod od smeštaja. To je komplikovalo situaciju, naročito nedeljom i zimi. Sada će paušalno plaćati porez na godišnjem nivou, i to kvartalno.PROČITAJTE JOŠ I: Milioni turista u Srbiji, evo gde su stranci najčešće išli Naime, domaćini će plaćati paušal po krevetu, a iznos će zavisiti od zone u kojoj se ležaj nalazi. Krevet u Beogradu ili na Zlatiboru, koji su u prvoj zoni, neće koštati kao u selu Kosjeriću, koji će biti, recimo, u trećoj zoni. Seoske domaćine će krevet godišnje koštati oko 2.500 dinara. – Napravili smo grubu kalkulaciju: izdavalac 10 kreveta u centru Zlatibora koji radi legalno, sada plaća godišnji porez od 100.000 dinara, a paušal će ga koštati oko 30.000 dinara – ističe Rađen. – Dakle, paušalni porez nije namet, već olakšanje za one koji rade legalno. Izdavaoci će sada moći sami da naplaćuju usluge, bez posrednika. BROJ GOSTIJU – ENIGMA VELIKA prednost paušalnog poreza je i to što će domaćini sada jednostavnije prijavljivati goste. Godinama kruži podatak da postoji oko 1.000 kreveta koji se nude u seoskom turizmu, a jasno je da u pitanju mnogo veći broj. Recimo, u regiji zapadne Srbije registrovano je samo 149 kategorisanih seoskih domaćinstava, koja raspolažu sa 1.349 ležajeva. Najpoznatiji su “Terzića avlija” u Zlakusi i “Gostoljublje” u kosjerićkoj Mionici.Upravo su najveći problem turizma Srbije nelegalni kreveti. Procenjuje se da je u zapadnoj Srbiji svaki drugi ležaj – u sivoj zoni. Naime, Zlatibor ima zvanično 20.000 ležajeva, a tokom špica sezone može se videti toliko automobila. Turistički inspektori su znali da mnogi izdaju sobe nelegalno, ali nisu smeli da ih kontrolišu ukoliko ne dobiju prijavu, jer su gazde zloupotrebljavale zakon i tvrdile da je to upad na privatno vlasništvo. – Ovo je motivacija da svi uđu u legalne tokove, a paušalni porez će omogućiti domaćinima da rade po propisima i budu vidljiviji za goste, da se reklamiraju i dobijaju subvencije od države – napominje Rađen. – Novac od poreza i turističke takse vraća se domaćinima kroz infrastrukturu, vaučere, promociju Srbije, koja im donosi više gostiju. Izdavanje ležajeva turistima je za domaćine najčešće dodatni prihod, ali od ove delatnosti mogu da žive oni koji su uspeli da zaokruže turizam proizvodnjom hrane i zanimljivim izletima, kao što su obilazak spomenika krajputaša, branje pečuraka i lekovitog bilja, masaža malinama, program za decu “Škola mojih predaka”, ili šetnje stazama zdravlja. Država godišnje izdvoji oko 30 miliona dinara za razvoj seoskog turizma, ali za projekte ulaganja u objekte, usluge i kadrove mogu da se prijave samo registrovana domaćinstva.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike