Stazama grčkih bogova i Pitagore

Beskrajno plavetnilo Egejskog mora, šljunkovite plaže, prelepi pejzaži koje je priroda nesebično podarila, nestvarne slike visokih planina i litica, borovih šuma, maslinjaka i vinograda… Na svakom koraku prepliću se mitovi, legende i burna istorija. Kada dođete na Samos i osetite miris mora nošen vetrom, shvatićete da ste stigli na grčko ostrvo koje će vam tihim šapatom pripovedati o njegovoj čudesnoj prošlosti. Jer boravak na Samosu je više od letovanja i odmora. Više od uživanja i kupanja u kristalno čistom moru. Na ovom ostrvu je rođen antički filozof i matematičar Pitagora, tu se nalaze ostaci hrama boginje Here, ali i proizvode čuvena slatka vina od malog belog muskata. Turistički centar ostrva i omiljena destanacija mnogobrojnih posetilaca je Pitagorio, grad neodoljivog šarma i predivne arhitekture. Na trgu, u samom centru, nalazi se gradska kuća a ispred nje bista čuvenog matematičara po kojem je grad dobio ime. Ušuškano mesto sa prodavnicama, lokalima i kafićima u glavnoj ulici, koja se tokom sezone u večernjim satima pretvara u pešačku zonu. Nedaleko od gradske plaže, uz samo more je šetalište, mnogobrojni restorani i taverne sa tradicionalnim grčkim specijalitetima i pogledom na ribarske čamce i skupe jahte. Zapadno od Pitagorija, na izlazu iz grada nalazi se šnjunkovita plaža Potokaki, dugačka šest kilometara, koja se proteže do mesta Ireon blizu aerodroma. Plaža ima plavu zastavu za kvalitet i čisto more, a odatle se pruža pogled prema turskoj obali i nenaseljenom delu Anadolije. Mitovi na svakom koraku Samos se nalazi na jugoistoku Grčke, prekoputa obale Male Azije, a u najužem delu razdvaja ih kanal širok svega kilometar. More je za nijansu hladnije nego na drugim grčkim ostrvima, ali to ne treba da vas obeshrabri, jer kada uđete u vodu nećete poželeti brzo da izađete. Vrelinu na plaži ublažiće prijatan vetar koji gotovo stalno duva jer tek kada nakratko stane shvatićete koliko je toplo. U Pitagoriju nema komaraca, a vlažnost vazduha je uglavnom niska zbog retkih padavina u letnjem periodu. Na samo osam kilometara od Pitagorija i oko 200 metara od mora nalaze se ostaci Herinog hrama iz šestog veka pre nove ere, građenog u više faza. Reč je o prvom antičkom hramu posvećenom jednoj boginji. Sagrađen je od mermera, a do danas je ostao sačuvan jedan originalan stub iz tog vremena. Napravljen je od kružnih mermernih blokova koji podsećaju na pršljenove kičmenog stuba. Hera je prema mitologiji bila jedina zakonita supruga vrhovnog boga Zevsa, koji je imao 76 vanbračne dece. Jedna je od najstarijih, najpoštovanijih i najlepših grčkih boginja. Zaštitnica porodice, braka i udatih žena. Njen kult se i danas poštuje na Samosu, gde se u Pitagoriju, 20. avgusta, održava festival. Počinje na mestu gde se nalaze ostaci hrama. Tada devojčice obučene u bele haljine odlaze peške do Pitagorija, prolaze kroz grad, u čijoj se luci organizuje program, a zatim se brodom koji je osvetljen bakljama vraćaju u Ireon. Kokari – mali Mikonos Jedno od najlepših mesta na Samosu je Kokari. Nekadašnje ribarsko naselje na severu ostrva, ušuškano među zelenim brežuljcima i zalivima, danas mnogi zovu mali Mikonos. Dok uskim ulicama obilazite prodavnice sa suvenirima, garderobom i lokalnim proizvodima, odjednom će se pred vama stvoriti neverovatan prizor. Na samoj obali naići ćete na „skockane“ restorane i taverne koje ostavljaju bez daha. Biće vam jasno zašto ga mnogi porede sa Mikonosom. S druge strane Kokarija nalazi se uzburkano more tirkizne boje. Veličanstvenu sliku kvare veliki talasi i jak vetar koji stalno duva. Ali turistima to ne smeta, već uživaju na plaži u zvucima mora i vetra. Glavni grad ostrva je Samos sa oko 10.000 stanovnika, smešten uz samu obalu zaliva. Tu se nalazi i centar za 5.000 migranata. Istorija Samosa je veoma burna i puna arheoloških nalazišta i znamenitosti. Ovo grčko ostrvo bilo je na meti mnogih osvajača. Privremeno je pripadalo i Egiptu, bilo je deo Rimskog ali i Osmanlijskog carstva. Mada su pod turskom vladavinom bili nekoliko vekova, tragova otomanske imperije nema na Samosu. Turci nikad nisu naselili ovo ostrvo već im je služilo kao strateška tačka za osvajanje i odbranu. U 19. veku oslobodili su se turske vladavine a 1912. usvojili su deklaraciju o pripajanju Grčkoj. Jedno od centralnih mesta u priči o Samosu zauzima antički naučnik, filozof i matematičar Pitagora poznat po teoremi o odnosu hipotenuze i kateta u pravouglom trouglu. Mada je rođen na Samosu gde je proveo jedan deo života, najveći deo njegovog stvaralaštva vezan je za Italiju. Sa Samosa odlazi u grad Krotone (današnji jug Italije) koji postaje centar helenističke misli. Tamo osniva Pitagorijsko društvo čiji su članovi imali poseban režim oblačenja i ishrane, obavezu da rade na matematici, filozofiji i astronomiji i da se međusobno pomažu. Ali bili su i dosta liberalni za vreme u kojem su živeli, priznali su ženama rodnu ravnopravnost, pa su mogle da budu članice društva. Vremenom Pitagorejska škola poprima sve više pristalica i članova i iz naučnog društva prerasta u politički pokret. Međutim, ta politička misao je bila aristokratska i konzervativna, pa dolaze u sukob sa demokratama zbog čega Pitagora iz Krotona odlazi u Metapont, gde je umro, slavljen i poštovan. Samos je nadaleko čuven i po autohtonoj sorti grožđa, malom belom muskatu od koga se prave slatka desertna vina. Ljubazni ugostitelji služe ga u restoranima posle večere i to sa ledom, u čašama za liker. Belo vino sa ovog ostrva je sastavni deo čuvenog šampanjca „dom perinjon“. Ali priča o Samosu se ne završava ovde, jer ju je nemoguće ispričati. Samos treba doživeti. EUPALINOV TUNEL Iznad Pitagorija nalazi se Eupalinov tunel, akvadukt dug više od 1.000 metara, izgrađen u šestom veku pre nove ere. Reč je o neverovatnom poduhvatu tog doba. Kopan je kroz planinu kako bi grad dobio vodovod. Posebnim i neobičnim ga čini to što je izgradnja započela istovremeno s obe strane planine a odstupanje od projekta, na mestu spajanja tunela, bilo je samo nekoliko metara.LjUBAV HERE I ZEVSA Postoje mnoge legende o ljubavi Zevsa i Here. Jedna kaže da su se upoznali na mestu gde je sagrađen hram. Dok je Hera šetala pored reke, videla je na zemlji ranjenu ptičicu, uzela je i stavila na grudi a onda se pred njom pojavio Zevs. Znajući za njegovu reputaciju ženskaroša, u početku je odbijala Zevsovu ljubav i pažnju. Poklekla je tek kada joj je obećao brak. Prema drugoj legendi, rođena je na tom mestu, gde je kasnije podignut hram, i to ispod drveta neporočnosti. Hera se, navodno, surovo obračunavala sa ljubavnicama svog muža, kojih je bilo mnogo. ČAŠA MERE Prema legendi, ljudi su se još u Pitagorino doba bavili uzgajanjem vinove loze ali su voleli i da popiju, čak i da preteraju. Slavni matematičar je osmislio koliko čovek treba da popije a da se ne napije. Tako je nastala čaša mere koja sa unutrašnje strane ima liniju. Ako se vino sipa do linije ili ispod nje, to je prava mera. Ukoliko se sipa preko označene linije, čaša se prazni kroz otvor na dnu i u njoj neće ostati nijedna kap.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike