Seoski turizam je srpsko more

SVE više srpskih domaćina koji su se posle decenija provedenih radeći u inostranstvu vratili kući odlučuje da ulažu u svoju domovinu. Nacionalni tim za preporod sela, od kog je ova ideja i potekla, svakoga dana prima veliki broj poziva povratnika iz raznih zemalja sveta, koje zanima u koju granu poljoprivrede da ulože, šta je isplativo, kako da počnu posao… Među preporukama kopredsednika Nacionalnog tima Milana Krkobabića, ministra za regionalni razvoj, i akademika Dragana Škorića, na veliko interesovanje naišao je predlog za širenje seoskog turizma.Kako će ovo leto većina žitelja provesti u Srbiji, zbog komplikacija u vezi s putovanjem van granica izazvanih pandemijom kovida 19, odmaranje u seoskoj idili biće mnogima zamena za more. Da je ulaganje u seoski turizam izuzetno unosno, smatra stručnjak za ovu oblast profesorka dr Nada Vidić. Kako kaže, Srbija ima višedecenijsku tradiciju i preduslove za prosperitetni razvoj seoskog turizma. I dodaje da više od 1.000 porodičnih gazdinstava koja se bave seoskim turizmom u Srbiji ostvaruje gotovo deset odsto ukupne zarade naše zemlje od turizma. Interesovanje za ovakav odmor iz godine u godinu raste, a povećan je i dolazak stranih turista. Najviše ih je iz Izraela, Turske i Kine.SVE U JEDNOM SEOSKI turizam obuhvata sve vrste turizma u našim seoskim predelima: agroturizam, salašarski, kulturni, vinski, gastronomski, garden, zanatski, kamping, lovni, ribolovni, manifestacioni, etno, planinski, jezerski, rečni – kažu u Nacionalnom timu. – U zaštićenim, prirodnim i kulturnim predelima u ponudi su biciklistički, planinarski i drugi mnogobrojni oblici rekreativnog turizma. Ministar Krkobabić posebno naglašava da se seoski turizam, kao porodični posao, kod nas bazira na vrednostima sačuvane tradicionalne seoske porodice, ali da se veći efekti mogu postići udruživanjem. – Seoski turizma može da bude srpsko more! Zdrava i ukusna hrana, domaća radinost, promocija kulturno-istorijske i prirodne baštine, uz čuvenu gostoljubivost naših domaćina, prednost su u konkurenciji za naklonost domaćeg, a posebno gosta iz inostranstva – kaže Krkobabić. – Prihod od seoskog turizma može i mora da bude značajniji u ukupnom prihodu Srbije od turizma. Da bi se uvećao, neophodno je da se domaćinstva koja se bave seoskim turizmom udružuju u specijalizovane poljoprivredno-turističke zadruge. Investicija za bavljenje seoskim turizmom, kod onih koji već imaju objekte i druge resurse, iznosi 10.000-15.000 evra. Savet onima koji žele da se bave seoskim turizmom je da registruju poljoprivredno gazdinstvo, urade kategorizaciju objekta za izdavanje, a pre nego što počnu da adaptiraju svoje domove za turizam ili da grade nove objekte, trebalo bi da prouče propise kojima se određuju važeći standardi – dimenzije soba, broj ležajeva… Po rečima dr Vidić, primeri atraktivnih seoskih turističkih destinacija, koje mogu da budu putokaz budućim investitorima, jesu Turističko selo „Zlakusa“, „Terzića avlija“, Muzej na otvorenom „Staro selo Sirogojno“, „Kapetan Mišin breg“, ali i vojvođanski salaši, krajinske i druge vinarije, sve brojnija etno-sela i seoske etno-manifestacije. Seoski turizam je veoma razvijen u zapadnoj Srbiji, gde se više stotina domaćinstava bavi njime, a najpoznatija etno-destinacija je Drvengrad. PODSTICAJ I TURISTIČKIM ZADRUGAMA Preporuka je da se razvija lovni turizam, da se od napuštenih dvoraca i vetrenjača u Vojvodini naprave atraktivne turističke destinacije sa kulturnim sadržajima koji afirmišu našu istoriju, kulturu i tradiciju, a kroz projekat „500 zadruga u 500 sela“ podsticajna sredstva biće namenjena i poljoprivredno-turističkim zadrugama. Nacionalni tim za preporod sela Srbije zalagaće se za izgradnju puteva, vodovoda, kanalizacije, uvođenje interneta, što je trenutno ograničavajući faktor u razvoju seoskog turizma kod nas.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike