Pogled s krila Sokolske planine

SELO Sokolac, pod Soko-gradom, na daleko ispruženom korenu Sokolske planine, još uvek je samo odškrinuta riznica Podrinja. Današnji mnogobrojni posetioci manastira Svetog Nikolaja i ne znaju da su u Sokolcu kad stignu u lepu, veliku zadužbinu episkopa šabačkog Lavrentija. On je podizanjem svetinje spasao, za budućnost, ovaj lepotom i istorijom prebogati, a plodnom zemljom škrti planinski kraj, čiji su se stanovnici spustili u gradove. Poklonici i planinari su vratili život na drevne velike puteve koji su vodili kroz Sokolac. Oni su iz rimskog Argentarijuma i Domavije, docnije srpske srednjovekovne Srebrnice, vodili preko Mačkovog kamena i Krupnja ka Šapcu, i preko vrha Sokolske planine Rožnja, Proslopa i Pecke ka Valjevu. Pročitajte još – Iz rova kneza Časlava odbranili Podrinje Poklonici najčešće prelaze samo mali deo stare saobraćajnice duž živopisne klisurice Šipljanske ili Male reke i po kosi do ruševina Soko-grada. Ova staza se naziva i Put vere, jer je obeležena sa 10 kapelica koje čuvaju po jednu od Božjih zapovesti uklesanih u kamen. Ambiciozniji šetači prelaze i još šest kilometara starim putem do vrha Rožanj, s koga se, po lepom vremenu, vidi sve do Beograda. Nažalost, potpuno su zanemarene lako dostupne staze s najlepšim vidikovcima u ovom delu Podrinja, na bregu Kalkan nasuprot Soko-gradu, i po dugoj, blagoj kosi podnožja Velikog visa. Ko želi da poseti ova mesta za uživanje, treba da prati Put vere, između Soko-grada i Kalkana, i na račvanju ne treba da skreće levo ka tvrđavi, već da nastavi pravo, širokim seoskim putem kraj napuštenih živopisnih kućica. On vodi do malog planinskog sedla, s koga desno vodi staza na Kalkan, a levo na Senokos i Veliki vis. Sa ovih blagih kosa obraslih mirisnom travom, puca najlepši pogled na duboke klisure i zatalasane visove Sokolske planine, sve do plavih vrhova bosanskih planina na horizontu. Obavezna oprema za ovu šetnju trebalo bi da bude podloška za vreću za spavanje ili za plažu, koju treba da prostrete u smeru istok-zapad na debelu, mirisnu suvu paprat i planinsko bilje. Zatim stavite ranac pod glavu i uživajte u pogledu na sve četiri strane sveta, pod nebom koje nisu premrežile žice.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike