Najbrže vesti u Srbiji

Punačka renesansna žena i moderna mršavica

PRED lepotom atraktivne žene svi ostaju bez daha. Ona otvara sva vrata, ostavlja jak prvi utisak, često i sakriva ličnost i karakter koji pored lepote čine jednu ženu. Tako je milenijumima, sve do danas. Iako se ideal lepote kroz istoriju menjao, estetski stručnjaci slažu se u jednom: Nefertiti, faraonka starog Egipta, „jedna je od najlepših žena koje su ikada hodale zemljom“. S obzirom na ime, izgleda da su njeni savremenici još na rođenju proročanski videli božji dar kojim je nagrađena. Jer, Nefertiti u prevodu znači „lepotica je stigla!“ Da je lepota veoma važna, slaže se i psiholog psihoterapeut Aleksandra Janković. Za „Život plus“ ona kaže: – Da, lepota je oduvek važna, tumači se kao dar dodeljen određenim osobama, kojima su se divili i dive, ne samo umetnici već i obični ljudi. Često podrazumeva povezanost sa sopstvenim bićem, odnosno unutrašnjom svetlosnom energijom. Lepota je, zapravo, kompleksan fenomen jer ne odslikava samo fizičke atribute već i duhovni spoj, zbog čega i jeste magična. Posmatrana kroz kulturnu prizmu, iz stoleća u stoleće bitno se menjala. Ako se zna da je lepota u očima posmatrača, onda je treba posmatrati iz ugla umetnika koji je lepotu datog trenutka ovekovečio, ali i iz našeg ugla kada se ona doživljava potpuno drugačije. DEČAČKI IZGLED I „PEŠČANI SAT“ Na Rubensovim slikama i slikama drugih renesansnih majstora prikazane su, za današnje vreme previše punačke lepotice. Pune grudi, široki bokovi i zaobljen stomak bili su sinonim lepote tog vremena. I u antičkoj Grčkoj ideal lepote bila je punačkija figura, izražene crte lica i svetla put. Međutim, u starom Egiptu tražila se simetrija lica, vitko telo i visok struk. Donekle slično bilo je u Kini za vreme uticajne dinastije Han, gde su idealne žene imale krupne oči, tanak struk, svetlu kožu i mala stopala. Na početku prošlog veka insistiralo se na ženskom izgledu koji je više podsećao na dečački. Vredne divljenja bile su žene sa kratkim frizurama, ravnih grudi, bez naglašenog struka. Tek zlatno doba Holivuda između tridesetih i pedesetih godina vraća telo u obliku „peščanog sata“, gde uzan struk i velike grudi postaju simbol ženskog seksepila. Neposredno nakon toga, idealan izgled postaje krajnja suprotnost. Čuvena Tvigi sa telom adolescentkinje, vitkom figurom bez izraženih oblina i dugim tankim nogama, postaje pojam lepote. A onda na scenu stupaju visoki supermodeli sa atletskom građom, zategnutog tela i blagih oblina, smatrane su pravim savršenstvom. U poslednjoj deceniji prošlog veka opet se ide u suprotnost, gde se priznaje samo mršavost i prozirna koža kao ideal lepota. DRUŠTVENI DIKTATI No, izgleda da surovost u insistiranju na idealu lepote započinje tek sa novim milenijumom. Da bi udovoljile okrutnim zahtevima savremenog društva gde se insistira na „večnoj mladosti“, veliki broj žena doslovce opseda plastične hirurge. Jer, današnji kodeks lepote podrazumeva vitku ženu, sa ravnim stomakom, velikim grudima, isturenom zadnjicom, negovanu i mladoliku. Nešto nalik Barbiki!? Priznaćete da majka priroda nešto tako precizno nije u stanju da izvaja, a da li je baš neophodna tolika ekstremnost i težnja ka savršenstvu objašnjava naša sagovornica: – Posmatrana ovako, lepota se doživljava kao egocentrični pojam. Istinske lepote bez unutrašnjeg duhovnog sklada nema. Spoljno „savršenstvo“ samo na trenutak može biti privlačno, ali ako nema duhovne podrške takva lepota brzo iščezava. U tom smislu vrlo je važna socijalna spona osobe čija se lepota procenjuje. Neko može misliti za sebe da je lep, ali ako sredina to ne prihvata, neće dobiti „odobrenje“ okoline. Zašto ovo kažem? Želim da objasnim da je lepota neuhvatljiva kategorija. Ne možete precizno reći zašto je neko lep, jer se lepota ne doživljava samo okom. Ona kao da isijava iz celog bića neke osobe i manifestuje se spolja. Ako nema unutrašnje energije izostaje očekivani utisak, čarolija… Možda je ovome najbolja potvrda rečenica, „lep(a), a prazan (prazna)“. Uostalom, šta reći za osobe koje su asimetrične, nepravilne, ne odgovaraju trenutnom idealu lepote, a svojom neodoljivošću plene. Zato lepota i jeste nešto što ostavlja pečat i izražava duhovnost. U traženju lepote najgore je povinovanje nepisanim pravilima i oponašanje drugih izgledom. Društveni diktati uvek postoje, naglašava Aleksandra, ali ih u ovom domenu ne treba slepo prihvatati. Žena mora da ostane svoja, bez obzira na trendove i kriterijume. Žena oduvek teži, pa i sada, da se dopadne muškarcu, što je u redu. Međutim, taj isti muškarac u nekom trenutku menja ukus i insistira na novim kriterijumima lepote. U želji da mu estetski stalno ugađa, na putu je da izgubi svoju ličnost, svoj duh i autentičnost. A time gubi i lepotu. VEČITO TRAGANjE ZA SAVRŠENSTVOM Lepota je derivat savršenstva, a kao takva predstavlja večito traganje. Zato se kriterijumi njenog definisanja kroz istoriju stalno menjaju shodno društvenim diktatima. Pa zato ne čudi što je nama nekadašnja lepota neprivlačna i ružna. U budućim vremenima isto tako će se karakterisati i današnji ideal lepote. Smenom istorijskih epoha i društvenih zahteva i najveće lepotice postaju ružne i obrnuto. To samo pokazuje da su pojmovi ružnog i lepog spojeni i isprepletani. A ima tu još nečega. Većina muškaraca želi atraktivnu ženu. No, u trenutku kada dođe do psiholoških razmimoilaženja, ono što je bilo lepo prestaje to da bude i obrnuto – neko ko fizički možda ne predstavlja savršenstvo, a poseduje toplinu, podršku i prvrženost, postaje najlepši na svetu. A vezu, osim lepote, uvek hrani i međusobna energija – naglašava Jankovićeva.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike