Željni smo prirode, slobode, mira, domaće hrane, međutim, odmore uglavnom provodimo u hotelima ili privatnim smeštajima koje rezervišemo mesecima unapred. A pod šatorom možemo prenoćiti gde god poželimo. Imamo 42 uređena kampa – od Bezdana do Đerdapa, u Kremnima, na Fruškoj gori, Zlataru, Goliji, u Vranju. Izgleda, da u njima, radije uživaju stranci.
„Oni kod nas naravno da uživaju, jer toga nema kod njih. Komparativna prednost Srbije jesu kampovi u tim malim seoskim domaćinstvima koji u Evropi praktično i ne postoje. Gde vi možete u lokalnoj bašti da uberete organsku papriku ili paradajz, i da u njoj uživate i da u isto vreme pijete vodu sa česme ili iz bunara. Naravno uživaju i u prirodnim lepotama, kulturno-istorijskim sadržajima“, rekao je Vladimir Đumić, predsednik Kamping asocijacije Srbije
„To su planinari, to su bivši izviđači, kao što sam i ja bio nekada i to je moje prvo iskustvo pod šatorom. To su ljubitelji prirode, to su bivši bakeri koji isto vole da se kreću, to su ljudi koji vole slobodu, vole putovanja pre svega, i vole prirodu“, kaže Igor Šušak, predsednik Kamping kluba Srbija.
Oni koji se odluče da naprave kamp moraju ispuniti određene uslove, uraditi kategorizaciju. Potrebna im je, ističu i veća podrška države.
„I najmanje poljoprivredno gazdinstvo koje je već registrovano može da bude kamp, kao kamping odmorište. Da je potrebno registrovati se kao poljoprivredno gazdinstvo, to se uglavnom obavlja u trezorima, verovali ili ne, u lokalnim samoupravama. I da kao poljoprivredno gazdinstvo izaberete da se bavite seoskim turizmom. A da svoju livadu iza kuće koristite kao mini kamp i poželeti dobrodošlicu svim svetskim kamperima“, kaže Đumić.
Pre dve godine, Filip Matović je na svojoj dedovini, u novovaroškom selu Ojkovica napravio kamp. Do sada ga je, kaže, posetilo oko 5.000 gostiju.
„Ušće Tisovice u reku Uvac, predstavlja najširi tok od Sjenice do Radovine, gde gosti mogu uživati, kako u izlasku, tako i u zalasku Sunca. Sa druge strane svima je poznato da je Kokin brod idealno mesto za goste koji putuju na Crnogorsko primorje“, rekao je Matović.
To što smo tranzitna zemlja, kažu, i jeste naš najveći potencijal za razvoj kamp turizma.
„Nažalost stranci se zadržavaju u proseku dva, tri dana, ako i toliko. I najčešće nas koriste kao tranzitni pravac prema Grčkoj ili prema Turskoj. To je ono što mi pokušavamo na sve načine da promenimo, da se taj broj noćenja ili dana poveća i da se izgradi što veći broj smeštajnih kapaciteta kampinga i kamping stopova, odmorišta, naročito u blizini veći gradova, pre svega Novog Sada, Beograda i Niša“, objašnjava Šušak.
Kamperi su najčešće penzioneri ili mladi parovi, a među njima je i sve više IT stručnjaka koji svoj posao mogu raditi bilo gde.
U zemljama Evropske unije čak 30 odsto turista odlučuje se za kamp turizam. Najbrojni su Holanđani i Nemci. A zahvaljujući vinskom turizmu, u Francuskoj skoro svako selo ima svoj kamp.
Sve je popularniji i takozvani glamping – spoj luksuznog smeštaja i prirode, što je kod nas još uvek, kažu, neisplativo.
„Mislim da ljudi moraju da shvate da kampovanje nije za masovni turizam, pogotovo u Srbiji. Mi nemamo more, i onda mi ne može da imamo kampove gde ljudi ostaju po mesec dana. Mi smo destinacija gde je kampovanje mikro turizam, gde ćete stalno imati po nekoliko šatora i kampera u kampu“, izjavio je Borisav Marković, vlasnik firme za iznajmljivanje kampera.
Osnivačem modernog kampovanja smatra se Tomas Hajram Holding, koji je napisao prvi Priručnik za kampere, još 1908. godine nakon što je proputovao Ameriku karavanom.
(RTS)