Kada se kupamo u reci moramo imati u vidu da svaki put „skačemo u nepoznato“, napominje gost Beogradske hronike, Vladimir Anušić, sportista i instruktor plivanja. Bezbedno kupanje u reci postoji samo na mestima na kojima postoje uređene plaže, sve ostalo je rizik.
Ako se pitamo kada treba početi decu učiti da plivaju, Anušić kaže da nikada nije rano.
„Što pre predstavimo vodu bebama i deci, to će nam biti lakše u budućnosti. Kroz bebi časove, na primer, mi razvijamo lepe emocije za vodu, a samim tim deca ne samo da uče da plivaju, nego i znaju šta je to voda“, kaže gost Beogradske hronike.
Roditelji koji na silu pokušavaju malu decu da guraju u more, bazene, dok ona plaču i plaše se, samo produbljuju strah od vode kod svojih mališana. Svako dete je individua za sebe i moramo da poštujemo njegovo „vreme“. Treba imati strpljenja i imati vremena da se posvetimo deci i nikako ih ne treba gurati, jer je to kontraproduktivno, dodaje Anušić.
„Prvi časovi plivanja počinju u kadi sa bebicama. Znači, kada ih kupamo, kada ih polivamo preko glave, kada ona osete vodu, to su već neki prvi časovi plivanja. Najbolje je kada roditelji upišu decu u školu plivanja. Svako od nas treba da uživa sa decom na bazenu, uređenim plažama, ali nikada ne smemo da ostavljamo decu bez nadzora i nikada dalje od dohvata ruke“, naglašava „Tata za plivanje“.
Deca najčešće greše, kao i odrasli, jer im se javlja strah od vode i ne znaju da zauzmu pravilan položaj. U vodi uvek treba zadržati vodoravan položaj i da su noge gore. Deci je naravno to uvek najteže, jer jednostavno pokušavaju da stanu na čvrstu podlogu.
„Osnovna i najgora poza za davljenje je upravo kada su noge dole“, naglašava instruktor.
Savet je da ne čekamo leto ili sezonu da bismo učili decu da plivaju, već to treba da radimo cele godine. Naučiti da plivamo je jedna osnovna životna veština, i kada naučimo decu da plivaju, ona će moći da se igraju na najvećem igralištu na svetu, a to je vode, zaključuje Vladimir Anušić.
(RTS)