Novi Priručnik o arheološkom nasleđu pomaže u zaštiti ali i prepoznavanju vrednosti

O načinima na koje se u praksi te obaveze i sprovode, ali i kako se štiti kulturno blago u Srbiji, za RTS je govorio Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva.

-Postoje zakoni o zaštiti kulturnog nasleđa, i tu se jasno predviđa kakav je to put. Za početak, nadležne institucije zaštite Zavoda za zaštitu spomenika kulture, moraju nešto da uvedu u evidenciju, a to se u pravnom smislu već nalazi pod prethodnom zaštitom, i onda teče rok od tri godine, kada stručnjaci moraju da prikupe sve podatke, dokaze i dobro analiziraju da li to ima svojstvo da sutra postane kulturno dobro, da li ima vrednosti, osobenosti, značaj, pa tek onda to ide ka Ministarstvu i na kraju Vlada nešto uvrsti za kulturno dobro.

Ako istekne period od tri godine od trenutka kada nešto uđe u evidenciju po zakonu, ta zaštita prestaje da važi, a može se obnoviti još tri godine ili, ako je urađeno sve što treba i predato Ministarstvu u roku od tri godine, ta prethodna zaštita će trajati u budućnosti dok Ministarstvo ne uradi svoj posao, odnosno Vlada na kraju kaže – to je ste ili nije kulturno dobro.

Da li i zainteresovani pojedinac može podneti inicijativu zavodima za zaštitu kulture da se određen objekat zaštiti i postane kulturno dobro?

-Podnošenje inicijativa je u stvari i poželjno, jer ni Zavodi ne znaju šta je svugde u Srbiji, u svakom mestu, šumarku… Kada lokalna zajednica, grupa ljudi, pojedinac, imaju neka saznanja o nečemu što je bitno za njihov kraj i zajednicu, poželjno bi bilo da pokrenu inicijativu prema Zavodu.

To ne znači garanciju da će nešto i postati kulturno dobro, jer to treba da prođe proces evaluacije i valorizacije, da bi zakonski postalo kulturno kulturno dobro. Čak i ako ne postane, kada ljudi pokazuju privrženost nečemu i paze, poštuju i vole određeni objekat, u praksi se dešava da to ne bude sačuvano, ali u najvećem broju slučajeva, to bude čak i bolje sačuvano nego nešto što je otišlo pod zakonsku zaštitu a o čemu poslednjih decenija niko nije vodio računa.

„Kako sačuvati arheološko nasleđe“ naziv je priručnika Srpskog areheološkog društva, koje je podržalo i Ministarstvo kulture. Širom Srbije održali ste preko 40 predavanja a Priručnik je besplatan i dostupan u PDF izdanju. Šta je tačno cilj priručnika?

-Arheološko nasleđe je samo jedan segment nepokretnog kulturnog nasleđa, a cilj predavanja i Priručnika je da se ljudi upoznaju, ne samo sa pravilima već i sa specifičnostima kulturnog nasleđa i sa obavezama koje proističu iz zakona. Puno puta ljudi ne znaju da je nešto kažnjivo, ne znaju kome da se obrate kada se nešto uništava, a to sve u Priručniku stoji praktično upakovano, da bi znali na vreme da reaguju i preventivno.

Kako možemo podići svest o značaju očuvanja kulturne baštine?

-Ljudi prvo moraju da poimaju zašto je nasleđe bitno. Ljudi često okreću glavu kada se sruši neki spomenik, a kada im se pomene spomenik njihovih predaka, onda se probude. Sve je to kulturno nasleđe. Imamo lična a postoje i ona opšta, važna za širu zajednicu. Jednostavno, to je ono što se uči kod kuće i što bi trebalo da se uči u nižim razredima osnovne škole i što nijedan zakon ne može da nadomesti.

(RTS)