Mladi više vole blogove, tvitove, prepričanu lektiru: Koliko i koje knjige učenici danas čitaju

DECI treba obezbediti dve stvari – pristup knjigama i ohrabrenje da stalno čitaju. To je najvažniji zadatak roditelja, nastavnika i bibliotekara širom sveta. To je pravo svakog deteta i njihova i naša šansa za bolje sutra – zapisao je Majkl Morpurgo, engleski autor knjiga za decu. Na adresu malih čitalaca, međutim, konstantno stižu primedbe. Prebacuje im se da bi rado izbacili i lektiru, jer odbijaju da čitaju čak i obavezna štiva. Istovremeno, na sajmovima knjiga u zemlji, pogotovo na onom najvećem, međunarodnom u Beogradu, sve veće redove prave upravo učenici osnovnih i srednjih škola. Ima li među njima pasioniranih ljubitelja pisane reči? Interesovanje za stvaralaštvo Ljubivoja Ršumovića, našeg velikog pisca za decu, ne jenjava, pa se predškolci i osnovci i dalje utrkuju za njegova dela i autogram. „Mali princ“ Antoana de Sen Egziperija kupuje se u svim izdanjima i svim razredima. Na štandu „Pčelice“ najviše se prodaju knjige za bebe. – Njih masovno kupuju roditelji, bake i deke – kaže Aleksandra Bojović, urednica ove izdavačke kuće. – Međutim, primetili smo da kad deca dođu u godine kada bi trebalo sami da biraju šta će čitati, naglo opada broj čitalaca. I dalje su traženi „Dnevnik Ane Frank“ i „Mi deca sa stanice ZOO“, a sve je popularnija knjiga Gordane Vlajić „Zedsi“, posvećena baš generaciji milenijalaca. Kristina Jakovljević (13) iz Valjeva nam otkriva da je na festival knjige došla zbog literature o ruskom jeziku. Njena školska drugarica Tara Dimitrijević ima drugačiji ukus: – Kupila sam knjigu „Persi Džekson i bogovi Olimpa“ Rika Riordana, jer me zanima grčka mitologija. Denis Šabotić (13) iz Beograda redovno čita zagonetne priče Uroša Petrovića, a ljubitelj je i avanturističkih romana, dok njegova sestra Iskra Šabotić (9) kaže da voli knjige o životinjama, muzici i nekim uzbudljivim temama. Milica Jović (16) iz Novog Sada je oduševljena autobiografijom Olivere Ćirković, košarkašice i bivše članice kriminalne grupe „Pink Panter“, dok je Petar Filipović (14) došao na Sajam da bi kupio – knjigu političara Vojislava Šešelja! Psiholog Vesna Petrović kaže da se deca ugledaju jedni na druge, pa kada vide da se oko nečeg pravi gužva, požure da i oni budu deo mase. – Pitanje je da li će uopšte pročitati to što su kupili – kaže Vesna. – U dečjoj psihologiji je da se okreću za onim što je škakljivo, naizgled drugačije. Anđelka Stojaković, profesorka likovnog i bibliotekarka u Gimnaziji „Stevan Puzić“ iz Rume kaže da je oduvek bilo dece koja vole knjigu i one koja je manje vole. – Današnji način života i napredak tehnologije su samo promenili razloge zbog kojih učenici možda čitaju manje nego pre – smatra Anđelka. – Internet je postao glavni izvor informacija i sve je vizualizovano. Knjiga je nekada bila više vrednovana, pa se od malih nogu razvijala kultura čitanja. Mladi danas više vole blogove, tvitove, elektronsku štampu, prepričanu lektiru. Ali uvek će postojati i oni istinski zaljubljenici, kojima društvene mreže i video-igrice neće zameniti svet knjige. Oni će se izdvajati kreativnošću, elokventnošću i maštom. Sagovornica „Života plus“ kaže da su i dalje popularni naslovi Agate Kristi, Stivena Kinga i Paula Koelja, kao i triler roman Donata Karizija „Šaptač“. Primećuje da polako počinje da se ruši predrasuda o biblioteci kao zatvorenoj instituciji sa strogim pravilima, gde vlada tišina i gde se dolazi samo po knjige. – Iako u našoj biblioteci lektira i stručna literatura čine najveći deo fonda, drago mi je što sve više dece dolazi da bi se družilo na odmoru, razmenilo ideje, dobilo savet. Tu se održavaju i časovi, sekcije, sastanci đačkog parlamenta – kaže bibliotekarka. NAVIKE GIMNAZIJALACA UČENICI rumske gimnazije su popunjavali onlajn anketu o čitalačkim navikama. Na pitanje „Zašto čitate knjige?“, 47,9 odsto je izjavilo – „zato što volim“, 27,1 – „zato što moram zbog škole“, a skoro 19 odsto – „zato što ne znam šta ću sa slobodnim vremenom“. Od 100 anketiranih učenika, 46,3 odsto je odgovorilo da radije čita strane, a 8,4 domaće pisce, dok se 45,3 izjasnilo da podjednako čita i jedne i druge. Čak 67 odsto učenika je priznalo da školsku biblioteku posećuje samo kada im je potrebna lektira, a 11 je iskreno odgovorilo – „nikada“.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike